Филателиста

У вези са апоеном од 5 динара неопходно је напоменути да по ободу стоји натпис „Бог чува Србију". Међутим, на нумизмитичким састанцима мада веома ретко, појављују се и комади са натписом где уместо „Бога чува Србију" стоји „Бог Србију чува", који комади представљају посебне нумизмитичке раритете. Претпоставља се да су комади ове варијанте, у мањој количини рађени у првој количиви ковања, па када су пуштени у промет, примећена је ова језичка грешка, која је затим израдом новог калупа отклоњена при изради остале количине.

Исто тако, од апоена 5 динара исковано је свега четири ко-

мада од злата. Скоро је сигурно да су ови примерци подељени ве-

ликодостојницима са двора за успомену, вероватно и зато, што је овај

апоен кован као јубиларни новац поводом 100-тодишњице Првог срг-

ског устанка, са ликом на аверсу Карађорђа и Петра 1, као и ознаком године 1804 — 1904.

Такође, за време балканских ратова (1912 — 1913. године), тј. између српско-турског и српско-бугарског рата, Народна Скупштина сазвана у редован сазив за 1. октобра 1912. год., на ХШ редовном састанку од 2. априла 1913. године, донела је Закон о ковању сребрног и никленог новца са ознаком издања 1912. године, којим је дато овлашћење министру финансија да искује и пусти у оптицај сребрног новца од 0,50, 1 и 2 динара за номиналних динара од 10 милиона, као и никленог новца од 5, 10 и 20 пара за номиналних динара од 2,400.000 динара.

Србија је ковала метални новац и за време Првог светског рата, и то по Закону о ковању сребрног новца од 20. децембра 1914. године, који је донет у земљи, са овлашћењем министру финансија да искује и пусти у оптицај сребрног новца од 0,50, 1 и 2 динара у номиналном износу од 15 милиона динара. Ова емисија носи ознаку године издања 1915, кован је у Паризу, са ознаком rpaBepa Schwartz.

Осим тога, у емиграцији — на Крфу, донет је нови Закон о ковању сребрног и никлованог новца од 30. септембра 1916. године, са овлашћеем министру финансија да искује и пусти у оптицај сребрног новца од 0,50, 1 и 2 динара у номиналном износу од 30 милиона динара, као и никленог новпа од 5, 10 и 20 пара у номиналном износу од 10 милиона динара. И ова емисија сребрњака носи ознаку године издања 1915, такође је кована у Паризу, али без ознаке гравера.

Међутим, вероватно услед ратних догађаја, никлени новац није могао бити на време искован већ касније, па је због тога на њему као годиина издања наведена 1917. година. Ова серија никлованог новца знатно је ређа и због тога веома цењена међу нумизматичарима, јер је приликом његовог превоза из париске ковнице на Крф дошло до потапања бродова и уништења већег дела исковане количине, па је тако остала само мала количина, која је по завршетку рата донешена у земљу.

Осим никленог новца од 5, 10 и 20 пара издања 1917. године, мада веома ретко, појављивали су се на нумизматичким берзама и комади истих апоена у злату као и апоен у злату од 20 динара, на чијем аверсу је приказан лик краља Петра са шапком на глави. Није нам познато за чије потребе и у које сврхе су искивани ови златници, јер нам није познат законски пропис који је предвиђао њихово ковање, али је сигурно да представљају нумизматичке рарипете: 34