Филателиста

mađarskom šahisti Gezi Marociju i održavanju 21. šahovske olimpijade u Nici. Tiraž zupčanih serija je 526.000 a mezupčanih svega 5.000 serija. Pomenutu godiš-

O O an — 5 ут ке xe Е OT E ] : i : 5 + * 5 У: “ ; : 4 : + 3 > 5 : | | } 3 к Еј Š * 3 ; 5 3 + * ; i |. – 6 , | + i | 5 | _ =а 5 | =: # уз са ж « 5 a ~ ž A: Žž S i 5 => 4 у а 1

=. ЕВ.

| { UM У š Е i ~. - 2. МАСУЛЕ РОЗТА | MAGYAR POSTA. ı 6. MAGYAR POSTA i O a АН на ижажА касе вена А Витка

пл додао а сво ве A— 5 а

njicu FIDE obeležila je i Sirija izdavanjem serije maraka sa šahovskim motivima. JUGOSLAVIJA

Jugoslavija je četvrta po redu u svetu izdala marke na temu šaha. Povod je bio održavanje IX. Šahovske olimpijade 1950. godine u Dubrovniku. Ovo je bila prva olimpijada posle rata. Učestvovalo je 16 ekipa, a pobedila je Jugoslavija (Gligorić, Pirc, dr Trifunović, Rabar, Vidmar mlađi i Puc). Jugoslavija je OSVOjila 45,5 poena, Argentina je bila druga sa 43,5 poena a Zapadna Nemačka treća sa 40,5 poena. Jugoslavija je dobila il mečeva (od kojih 5 sa maksimalnim rezultatom 4:0), tri igrala nerešeno (sa SAD, Austrijom i Čileom) a jednu izgubila (od Argentine sa 1,5: 2,5).

|. Pre Drugog svetskog rata održano je osam šahovskih olimpijada. Jugoslavija je učestvovala na četiri i to: 1927. g. u Londonu (učestvovalo 16 ekipa). Pobedila je Mađarska a Jugoslavija je zauzela 9. mesto. Za Jugoslaviju su nastupali: Bora Kostić, dr Astalaš, Vladimir Vuković i dr Kanaber. 1931. u Pragu (učestvovalo je 19 ekipa). Pobedila je SAD a Jugoslavija je bila četvrta (prof. dr Milan Vidmar, dr Astalaš, Bora Kostić, Vasja Pirc ı kao rezerva Kenig). 1935. u Varšavi (učestvovalo je 20 ekipa). Pobedila je SAD a Jugoslavija je bila šesta. Za Jugoslaviju su nastupali: prof. dr Milan Vidmar, Vasja Pirc, Bora Kostić, dr Petar Trifunović i kao rezerva Kenig. U Stokholmu 1937. godine učestvovalo je 19 ekipa. Pobedila je SAD a Jugoslavija je bila deveta. Za Jugoslovensku ekipu igO: su: Vasja Pirc, dr Petar Trifunović, Sava Vuković, Bora Kostić i rezerva rever.

Povodom IX Šahovske olimpijade od 20. VIITY do 9. IX 1950. godine, prvog dana Olimpijade izdata je serija od 5 maraka. Idejne nacrte dali su O. Antonini i J. Trpin. Marke su štampane u heliogravurni, na kredastom papiru sa crvenim i plavim svilenim vlaknima, u tabacima od 50 komada, u švajcarskoj štampariji Gourvoasier S. A. Ova serija spada u najlepše jugoslovenske marke a među markama na temu šaha nema im ravnih. —— ——

Za vreme održavanja Olimpijade bila su u upotrebi dva specijalna žiga sa pokretnim datumom. Manke su izdate u tiražu od 80.000 serija i važile su za frankaturu pisama do 31. jula 1951. godine. Na jednom žigu je bio tekst: »Šahovska olimpijada« — crvene boje, a na drugom: »Šahovska olimpijada — Fila:teli-