Филателиста

kruna 1.949,000.000.— · u Hrvatskoj i Slavoniji,

kruna 603,000.000.— u Sloveniji,

kruna 163,000.000.— u Dalmaciji (u delu koji je odmah po svršetku rata ušao u sastav Kraljevine SHS),

kruna 6,000.000.— u Crnoj Gori

kruna 5.323,000.000.— Ukupno

Zbog obilja raznih pečata (preko 2.500) i apoena koji su Žžigosani (samo

austrougarskih kruna — 14 vrsta novčanica), svaki pokušaj za njihovo potpuno

prikazivanje bilo bi iluzomo, to ćemo navesti sve do sada poznate nam apoene žigosanih austrougarskih kruna.

Dešavalo se da su žigosane i novčanice koje nisu više bile u opticaju u Austrougarskoj. Takve novčanice predstavljaju poseban numizmatički raritet.

A. ŽIGOSANJE AUSTROUGARSKIH KRUNA

Kao što je navedeno, žigosanje je izvršeno od 25. 12. 1918. do 31. 1. 1919. с0dine. Cene su date za prva četiri kvaliteta u dinarima. Cena zavisi od јазпосе žiga ı kvaliteta same поусатсе.

Kvalitet

Kat. Datum br. godina Apoen IV III II I

izdanja Presavi- Normalno Blago pre- Nepresa-

jena presavijena savijena vijena

1. 31. 3. 1900. 10 kruna R R R R Ž. 5 20 kruna R R R R 3. 2.1. 1902. 50 kruna 40—50 50—60 60—80 80—100 4. 5 1000 kruna 10—20 20—30 30—40 40—50 5. 2. 1..1904. 10 kruna 5—6 6—10 10—15 15—20 6: - 2. 1. 1907: 20 kruna 15—20 20—30 30—40 40—50 7. 2.1.-1910. 100 kruna 400—500 500—600 600—700 700—800 8. 274. 1912. 100 kruna 5—6 6—10 10—15 15—20 9.025. 05 1013. 20 kruna 5—6 6—10 10—15 15—20 дал 2x 8. 1913:

(II izdanje) 20 kruna 5—6 6—10 10—15 15—20 10. 2.1. 1914. 50 kruna 5—6 6—10 10—15 15—20 11.4 5. 8. 1914.

(Serija i A i B) 2 krune 6—8 8—15 15—20 20—30 Па. 57

(Serija C) 2 krune 5—6 6—10 10—15 15—20 12. 2.11915. 10 kruna 5—6 6—10 10—15 15—20 13. 1.12.1916. 1 kruna 5—6 6—10 10—15 15—20 14. 1. 3. 1917. 2 krune 5—6 6—10 10—15 15—20

B. MARKIRANJE ŽIGOSANIH AUSTROUGARSKIH KRUNA

Izvršenim Žžigosanjem krunska novčanica je u izvesnoj meri bila mosirifikovana. Žigosanje rešeno je odredbom čl. 206 Зеп-Хегтепзког ugovora, prema kojoj odredbi je svaka država bila dužna da ispečati neprijateljski novac na svojoj teritoriji i na taj način nostrifikuje ga kao svoj, s tim da se u roku od dvanaest meseci po stupanju ugovora na snagu, Žigosane krune, levi, marke i austrougarsko izdanje cmogorskih perpera, imaju zameniti »za svoju sopstvenu monetu uz uslove koje one same budu stvorile«. Međutim, brzina kojom je žigosanje bilo izvršeno išla je na štetu tehničkih zahteva samog posla. Žigosanje je izvršeno od strane mnogih i raznih nadleštava: finansijskih, policijskih i opštinskih vlasti, a delom od strane vojnih ustanova, pa čak i žandarmerijskih stanica. Žigovi su udarani proizvoljno, na raznim mestima banknote, u raznim bojama i oblicima, a bilo ih je i na stranim jezicima. Na taj način falsifikovanje mnogobrojnih žigova bilo je vrlo prosto i moglo se lako vršiti. 1

Kako se rešenje o zameni kruna odlagalo više iz tehničkih nego iz principijelnih razloga (naručene bamkmote radi zamene nisu nikako stizale iz Pariza,