Филателиста

37. са 38. 1909. (format 39. 1916. (format ~

horizontalan) 5 јега и згебги 10—15 15—20 20—30 30—40

500 leva 7 RIVU R R R

40. 7 2 leva у 8—10 10—12 12—15 15—20 41. 1916. (format

vertikalan) 5 leva: u srebru · 10—15 15—18 18—20 20—25 42. = i 10 leva — » 10—15 ~ 15—18 18—20 20—25 43. 1916. (forma

horizontalan) 20 leva u zlatu 15—20 20—25 25—30 30—40 44. :: 50 leva 57 20—30 30—40 40—50 · 50—60 45. · 100 leva + 30—50 50—60 60—70 70—90

46. 1917. (format horizontalan) 5.leva u srebru 10—15 15—18 18—20 20—25

47. ij '10 leva u zlatu 10—15 15—18 18—20 20—25 48. 2 20 leva 5 15—20 20—25 25—30 30—40 49. 4 50 leva У 20—30 30—40 40—50 50—60 50. 5 100 leva 7 30—50 50—60 60—70 70—90

D. ŽIGOSANJE NEMAČKIH MARAKA

Usled male količine nemačkih maraka, koje su na našoj teritoriji bile u opticaju u toku Prvog svetskog rata, žigosani komadi ovih novčanica dosta su retki. Navodimo do sada poznate nam apoene nemačkih maraka koji su žigosani:

51. 19.2. 1914. 20 maraka — 30—40 40—50 50—60 60—70 52: 5. 8. 1914. 5 maraka — 20—25 25—30 30—35 - 35—50 53. 5.8. 1914. 20 maraka — 30—40 40—50 50—60 60—70 54. 5. 8. 1914. 50 maraka. — 50—60 60—70 70—80 80—100 55. 12. 8. 1914. 1 тагка — 15—20 20—25 25—30 30—40 56. 12. 8. 1914. 2 marke — 15—20 20—25 25—30 30—40 57. 1.8.1917. 5 тагака — 20—25 25—30 30—35 35—50 58. 20.2. 1918. 20 maraka. — 30—40 40—50 50—60 60—70

E. ŽIGOSANJE AUSTROUGARSKOG IZDANJA CRNOGORSKIH PERPERA

Austrougarsko izdanje novčanica crnogorskih perpera iznosio je ukupno oko 25 miliona perpera. Žigosani komadi ovih novčanica dosta se retko nalaze. Žigosani su svi apoeni ovog izdanja, i to:

Kat. Datum — Kora li t et br. godina Ароеп = izdanja IV IIT п 1 59. 5. 7. 1917. 1 репрег R R R R 60. : 2 репрега R R R R 61. „ 5 регрега R R R R 62. 1. 6, 1917. 10 perpera R R R R 63. 20. 11.:1917. 20 perpera R R R R 64. ; 50 регрега Е R RR RR 65. 55 100 perpera R R RR RR

Neophodno je mapomenuti da je prilikom vršenja žigosanja od strane Ppojedinih organa bilo grešaka, tako da se nalaze i pojedine novčanice zemalja čijc žigosanje nije trebalo vršiti prema izdatoj naredbi o vršenju žigosanja »neprijateljskog novca«. Poznate su nam na primer žigosane novčanice italijanskih lira i francuskih franaka. Ove vrste žigosanih novčanica smatraju se greškom, jer se u konkretnom slučaju ne radi o novcu »neprijateljskih zemalja«. Prema tome, na našoj teritoriji žigosanjem je bio obuhvaćen novac nmeprijateljskih zemalja: Austrougarske — kruna i crnogorski perper, Bugarske — lev i Nemačke — marka.