Филателиста

лу круга натпис „општинска пошта“ или назив места. Испод датума у доњем делу круга је назив места или ознака среза. (сл. 2)

3. — Двокружни жиг са датумом у једном реду између две праве линије са горњим и доњим сегментним пољима која су штафирана или са датумом у једном реду изнад и испод кога су празна поља. Између два круга са стране налазе се украси у виду детелинског листа, звездице, тачке или неког другог облика. (сл. 3)

Величина ових жигова износи од 28 до 31 мм у пречнику. Боја жигова је различита. Најчешће је црна док су заступљене и друге боје са разним нијансама. Честа је љубичаста боја са нијансама кармин љубичаста и плаво љубичаста. Ретка је црвена боја. Ову боју има Остружница. Врло је ретка плава боја. Налазим је код Забрежја. Често је употребљавана и смеђа боја у разним нијансама. Жигови су набављани код београдских печаторезаца „Бенедикта“, Борђа Паунковића и М. Л. Кона. (14)

За прве 32 општинске поште налазимо податке о њиховом отварању, затварању и прекиду у раду, а за 804 општинске и 3390 сеоских које су почеле рад 25. Г 1903. године иза саопштења не налазимо списак барем општинских пошта, Ово упорног скупљача одвраћа од циља. Нема комплетних података које су то поште. Извесна оријентација је преглед бројног стања општина у то време. Тако према подацима године 1891 број општина у Србији износио је 1288, али касније мноте су се општине расформирале, а нове образовале, па стога ови подаци могу мало да користе. Ако полазимо од саопштења да од 1. Т 1903. године треба да се отворе општинске поштанске станице у оним општинама где нема државне поштанске или поштанско-телеграфске станице, онда из овог саопштења можемо закључити да су све ове општинске и сеоске поште почеле рад иначе министар не би потписао решење о њиховом отварању да није претходно био обавештен и упознат о њиховој спремности за рад. Међутим по наредби министра која је упућена станицама у вези почетка рада ових пошта све поште које су примиле прибор и материјал за поште имају да почну дејствовати најдаље до 25. [ 1903. године, а оне које још нису примиле, поште ће се отворити кад исти приме без претходног одобрења. Такођер је наглашено да се поште имају отворити само по претходном извршењу чл. 46 и осталих Правила о општинским поштама. Према томе из ове наредбе вили се да све општинске и сеоске поште нису отпочеле дејствовати у одреБено време. Због тога смо упућени да се због евиденције ових пошта оријентишемо и на друге изворе, користећи податке из Србских новина и ПТ Весника. Касније, све до 1912. године, отварале су се нове општинске поште, али

ду