Филателиста

већина од њих отварана је у новоформираним општинама о чијем су почетку рада издавана саопштења ради упознавања јавности. Међутим треба узети у обзир да су се у исто време неке општине расформирале. Ако полазимо од чињенице да су подаци добијени само за општинске поште онда је према попису утврђено постојање око половине општинских пошта. Према подацима из моје збирке жигова многе се поште не налазе у попису ових пошта. Разликовање општинских од сеоских према жиговима не долази у обзир па их треба тражити у попису општина за поједина годишта. Да би се употпунили подаци за оне поште које су отворене у периоду 1903—1912. године, треба сакупљати жигове допуњавајући податке о овим поштама. Због њихове реткости теико је све ове поште прикупити. Међутим једино на овај начин може се доћи до комплетних података о раду ових пошта. Де Роко у своме делу „Поштански жигови Србије“ од 1840. до 1921. године у одељку о општинским поштама износи да му је познато отприлике 350 ових жигова, а да је укупно пре првог светског рата постојало преко 1000 општинских пошта. Сигурно је у време када је Де Роко писао своју студију још било прилично лако пронаћи и сакупити ове ретке жигове, па их ни он у то време није све прикупио. А шта је остало за данашњег сакупљача. Ове жигове данас налазимо ретко и сумњам да ће их неко све сакупити како би се добили комплетни подаци.

Због великог броја ових пошта, које су ретке а неке и врло ретке, треба ове податке о њиховом раду узети у обзир приликом сређивања ових жигова и давања оцене о вредности појединих жигова. Неке су од ових пошта дејствовале дуже време па су доживеле и промену жига, а неке су биле отворене краће време да би биле затворене а отворене као поштанско-телеграфске станице. Такође, било је случајева да су поштанско-телеграфске станице краће време радиле привремено као општинске поште, да би биле дефинитивно укинуте или се пак опет отварале као државне поштанске станице. С обзиром на то да је овај филателистички материјал већином уништен и да се данас повремено налази ту и тамо понеки комад, треба га сматрати ретким, а на целим писмима са вреднијим маркама и врло ретким.

· Српске Новине, бр. 20, 19. [1 1866., стр. 79 Исто, бр. 39, 17. ТУ 1866

Исто, бр. 70, 1875., стр. 379

Стен. белешке Н. Скупштине за 1881. год. Српске Новине, бр. 88, 1882., стр. 562

Исто, бр. 123, 1883., стр. 619

Исто, бр. 173, 1888.

. Исто, бр. 200, 1902.

ПТ Весник, бр. 8, 1902., стр. 91

· Српске Новине, бр. 16, 1903.

· Исто, 1909.

· (Ајрхив (С)рбије, 1911., Неср. грађа, Мин. грађ. · ПТ Весник, 1913.

. АС, МНП, По. 1884., К 4, бр. 1; 1889., К 5, бр. 1; Пе. 1891. К 7, бр. 1

= S SG AO Oi:P O O

–— –да Оз дон

VESTI IZ DRUŠTAVA

Udruženje filatelista iz Mostara organizovalo je od 7. do 14. novembra o. g. svoju prvu izložbu pod nazivom »Mostar-fila 77«. Izložba je posvećena Jubilejima druga Tita i 55-godišnjici organizovane filatelije u Mostaru. Izlagali su filatelisti iz cele zemlje, a organizator je izdao i prigodam koverat tim povodom.

Tolj dr Zvonimir

Obeležavajući jubileje druga Tita, banjalučki filatelisti su organizovali vrlo uspelu filatelističku izložbu pod nazivom »Tito — revolucija — samoupravljanje«. Izložba je održana u Domu kulture od 7. do 16. oktobra o. g. Novčanim prilosom od 10.000 dinara izložbu je pomogla Pošta iz Banja Luke, a Dom kulture je pomogao u organizacionim pripremama. Uz pomoć ovih pokrovitelja, organizatori su su izdali i tmi prigodna koverta sa prigodnim žigom.

Ivo Dujmenović