Филателиста

ODJECI

U tekstu pod naslovom »ЏСЕЗСЕ VOJVOĐANSKIH FILTATELISTA МА BALKANFILI VI — BEOGRAD — 77«, Ozren Veljkov predsednik Saveza filatelista Vojvodine piše između ostalog:

Organizaciju izložbe Udruženje filatelističkih saveza Jugoslavije poverilo je Savezu filatelista Srbije. Odbor za organizaciju izložbe uložio je velike napore u pripremi i organizaciji izložbe, koja je održana od 24. do 30. oktobra u Beogradu.

Organizovanjem ove izložbe jugoslovenski filatelisti pridružili su se svečanostima u godini kada naši narodi proslavljaju jubileje 85-og rođendana i 40-godišnjice dolaska na čelo SKJ druga Tita.

Ako bi se davala ocena ove izložbe, bilo bi potrebno ovome posvetiti više prostora, međutim nije ovo svrha napisa, ali radi kompletnijeg informisanja o samoj izložbi, treba izneti mišljenje koje može biti i subjektivno o nekim pitanjima organizacije i uspeha izložbe na širem planu. Smatram, da je trebalo raznim publikacijama i propagandom dati širi i veći značaj izložbe posebno putem svih sredstava informacije (štampe, radija i televizije). Svečanost otvaranja izložbe ostala je nezapažena, jer faktički zvaničnog otvaranja izložbe nije ni bilo. Bilo je i više tehničkih nedostataka kao na primer postavljanje improvizovanih dopunskih vitrina, no ovi i drugi nedostaci organizacione ili tehničke prirode ne mogu da umanje značaj izložbe — a posebno imajući u vidu poteškoće sa kojima su se organizatori borili, jer su eksponati stizali do poslednjeg časa, uoči njenog otvaranja a takođe, obzirom na probleme koji su nastajali u docnji pristizanja eksponata iz pojedinih država. Bilo je potrebno obezbediti brzinu montaže izložaka što je imalo za posledicu nepovoljan raspored pojedinih vrednih i dopadljivih eksponata. Međutim, izložbeni materijal bio je ipak manje ili više skladno izložen, svaki pojedinac filatelista mogao je da se zadovolji sa onim što ga je interesovalo. Princip slobodnog učestvovanja na izložbi, predstavlja veoma značajnu komponentu ove manifestacije. Veliki broj izložaka iz zemlje i inostranstva, to potvrđuje.

Iz uglednog nemačkog časopisa »SAMMLER DIENST« (mart 1978.) donosimo izvode iz šireg kritičkog osvrta na popularnost ı perspektivu naše marke u svetskoj filateliji. Smatrajući da je tekst zasnovan na činjenicama i solidnim argumentima, rado ćemo objaviti mišljenja Biroa za marke ZJPTT, UFSJ ili pojedinaca — filatelista u narednim brojevima o ovoj vrlo aktuelnoj temi. Pod naslovom »DA LI JUGOSLAVIJA DELI SUDBINU VATIKANA?*%, oni pišu:

»Onaj ko je kao sakupljač Jugoslavije otvorio novi Michel katalog sa iznenađenjem je morao konstatovati da su cene u najmanju ruku za većinu izdanja, koja su izašla od 1955, znatno opale. Umanjenja za 10 ili 20% bi se mogla još i bez komentara podneti, ali sa iznenađenjem se konstatuje da je vrednost u nekim slučajevima opala i više od polovine. Vi i sami znate da su marke Vatikana pre nekoliko godina bile predmet nezdravog talasa špekulacije. Dalekovidi filatelisti su već tada ukazali na to da će jednog dana neizbežno uslediti reakcija. Visoki tiraži maraka prema kojima nasuprot stoji svetski, al: ipak još uvek ograničeni interes sakupljača, ne opravdavaju špekulacijom postignute cene.

Očekivano se dogodilo. Marke Vatikana su pale. Pale su tako sigurno da se od pada do danas nisu oporavile. Ko posmatra novi Michel ı ovoga puta neće moći ofkriti nikakav znak da će se Vatikan u dogledno vreme oporaviti. Obzirom na pad cena kod Jugoslavije, mora se čovek pitati, da li toj zemlji predstoji sličan razvoj, ili je zastoj možda samo prolazan i oporavku se može još nadati. Da bi se odgovor našao na ovo pitanje moraju se jugoslovenske marke u pogledu njihove unutrašnje vrednosti analizirati i postaviti pitanje da li je pad zaista rezultat pregrejane špekulacije koja je propala ili postoje ı drugi razlozi. Naravno, vanredno je teško dati Jednu pouzdanu prognozu, ali mi hoćemo u svakom slučaju da pokušamo to, jer su zbog pada vrednosti pogođeni mnopi sakupljači koji sc pitaju da nisu na kraju znatne investicije uzalud davali. Sakupljanje jugoslovenske zbirke — od 1960. ili ranije — bilo je sve pre nego jeftino, tim pre. ako se, kako to mnogi sakupljači čine, sakupljaju tabačići.

| Ako pitamo zašto je jugoslovenska marka sada tako jako pala, moramo najpre pitati, šta je bio razlog za njen nekadašnji porast.