Филателиста

Marke su vrlo atraktivno oblikovane. Očigledno se Jugoslavija trudi za vrlo visoki standard svoje marke. Ona daje naloge najboljim štamparijama, među njima austrijskoj državnoj Štampariji ili Courvoiseriru. I državna štamparija u Beogradu ima vrlo visoki nivo. Tako zemlja obezbeđuje da marke u umetničkom i estetskom pogledu zadovoljavaju velike zahteve. Da se tu nalaze i marke koje se ne dopadaju svakome sasvim je prirodno i kod nas nije drugačije.

Zemlja se trudi da ostvari uzorni servis. Marke se ne prodaju od pre nekog vremena preko stare agencije sa sedištem u Melide-u, već direktno iz Beograda. O sadašnjem postupku ne mogu ništa reći, niti pozitivno niti negativno. Trgovina povodom toga može sigurno da d4 izjavu. Ranija agencija u Švajcarskoj bila je u svakom slučaju vrlo okretna. Ona je pre izdanja slala obaveštenja u boji, opise predstavljenih tema na raznim jezicima i koji su sigurno bili veoma korisni za širenje jugoslovenske marke po čitavom svetu.

Tiraži noviteta nisu suviše visoki. Još i danas većina serija izlazi u tiražima od samo 250.000 serija. Marke izlaze po pravilu u tabačićima od po 9 maraka što broj sakupljačkog objekta koji stoji sakupljačima na raspolaganju, znatno reducira. Uzimajući u obzir naznačene aspekte jugoslovenska marka je imala ustvari sve što je moglo dati nadu daljem dobrom razvoju vrednosti.

Ipak, ova zemlja, koliko je poznato nikada nije bila obuhvaćena zaista velikom špekulacijom, a špekulacija je u stanju da jednu oblast uništi. Sigurno je da su neki noviteti bili kupovani i odmah nakon izlaska mogli su se dobiti još samo po povećanoj ceni (na pr. 1406/07 i 1447/48), ali u nekim slučajevima zbog tematike (Europamitlšaufer) postojao je zaista tesnac. Potražnja je bila veća nego ponuda i to što je špekulacija iskoristila jednu takvu konstelaciju, sasvim je razumljivo. Pošto se o zemlji moglo govoriti ustvari samo pozitivno, mora se čovek ipak pitati kako je došlo do iznenadnog pada cena.

Najpre bi trebalo svakako postaviti pitanje da li je snižavanje cena uopšte opravdano. Ili se Michel vara? Da li je snižavanje koje je Michel učinio u svakom pojedinačnom slučaju opravdano, neizvesno je. Nesumnjivo je trgovina momentalno dobro snabdevena odgovarajućim materijalom, za koji se očigledno po staroj ceni sada ne može naći ni jedan interesent. Kako sada dolazi do opadanja očiglednog interesa sakupljača za marke ove zemlje?

Sada ja verujem da u prvom planu stoji izvesna nesposobnost da se kupe skupi noviteti koji izlaze relativno brzo jedan za drugim, tim pre što su u obliku tabačića od 9 komada. U poslednje vreme kritika je na stalno povećanje nominalne vrednosti maraka sve glasnija. Ranije je najveća vrednost jedne serije bila 6.— dinara, sada je 10.—o dinara pravilo. Ko sve to sakuplja u tabačićima od 9 komada počeće uskoro lepo da prosi. Ranije je kompletna serija stajala u ovakvoj izradi (9 kom.) oko 30.x— DM, danas se mora dati DM 75.— ili više. Dinar nije kao mnoge druge evropske valute izgubio u kupovnoj moći (kao na pr. franc. franak) i sve marke iza ključne vrednosti postale su skuplje.

Ukratko, sve češće se u štampi može čitati da Je sakupljačima žao što za svaki novitet moraju da plate 60.x— 70.—x ili više DM. Jugoslavija je jednostavno tabake preuveličala.

Ja mislim da je samo to razlog popuštanja interesa sakupljača. Ukoliko je analiza tačna istovremeno je odgovoreno na pitanje trajnosti opadanja.

Jugoslavenska marka pokazuje sasvim druge preipostavke, neso Vatikana. Tamo su tiraži odmereni prema broju stanovnika. Kod Jugoslavije su sada kao i ranije atraktivni. Ni jedna druga evropska zemlja nema tako niske tiraže u odnosu na broj stanovnika. Čak ı marke Andore ı Monaka imaju vrlo visoke tiraže. Samo u Istočnom bloku postoji donekle nekoliko zemalja koje se mogu porediti. U svakom slučaju nasuprot dobrom razvoju vrednosti ovde se pojavljuje nedostatak kupovne moći odnosne valute na međunarodnom planu i uopšte smanjeni interes sakupljača. NI

Jugoslovenske marke imaju, kao šio su ı ranije imale, visok umetnički i esletski standard. Kupovina noviteta odvija se bez zastoja. Onaj ko je zaključio abonman, može računati sa tim da će bez izuzetka dobiti sve novitete, a ne da za pojedine serije, koje bi eventualno mosle biti opet predmet špekulacije, odmah plaća nesrazmerno visoke cene. | ·

Tako gledano, dolazi, ja verujem, sve opet na to, da se jugoslovenska Poštanska uprava pokazala vrlo pametnom. Ona mora broj izdanja, a posebno nominalu pojedinih serija drastično da obori. Tako omogućava ona ne samo svojim sakupljačima kojih ima oko 30.000 da nastave svoje kolekcije, već će se i na međunarodnoj platformi opet jače učvrstiti.

(Prevod: Biro za marke i izdavačku delatnost ZJPTT)

32