Филателиста

SOVJETSKI SAVEZ

1972 1973 1974 1975 Marke zupčane 102 102 109 106 Marke sečene — —— — Blokovi zupčani 8 10 7 6 Blokovi sečeni 1 — 1 1 Ukupna nominala (Rb) 11.91— 12.09 — 11.83— 11.80Prosečna nominala po marci 0.11 0.11 0.11 0.10

NEMAČKA DEMOKRATSKA REPUBLIKA

1972 1973 1974 1975 Marke zupčane 80 92 103 93 Marke sečene = == = E Blokovi zupčani 4 2 2 2 Blokovi sečeni — — — =. Ukupna nominala (M) 20.70.— 26.65.— 28.20.— 22.85.Prosečna nominala po marci 0.24 0.28 0.27 0.24

Kako vidimo SSSR ima vrlo ustaljenu izdavačku politiku koja se praktično ne menja. I nominale variraju vrlo malo, tako da ukupna godišnja vrednost maraka SSSR iznosi (po kursu) oko 240.—c din. Kako vidimo i prosečne nominale su vrlo niske, svega oko 10 — 1 kopejki, tj. oko svega 2 dinara. Vrlo slična situacija je kako vidimo i sa Nemačkom Demokratskom Republikom.

Kakva je u tom pogledu situacija sa našom zemljom vidimo iz sledeće tablice:

S.F.R. JUGOSLAVIJA

1972 1973 1974 1975 Marke zupčane 50 49 47 51 Магке зесепе == а = = Blokovi zupčani — — — Blokovi sečeni 1 — — - = Ukupna nominala (Din.) 116.10.— 97.20— 209— 190.50Prosečna nominala po marci 2.32 2.26 4.45 3.73

Kao što svaka rang-lista ima čelo, tako ima i začelje. Ovde se naravno nalaze zemije koje u pojedinim godinama uopšte nisu izdale nijednu marku ili blok. To su npr. bile 1974 godine: Uganda, Timor, Tanzanija, Sijera Leone, Malezija i dr. ukupno 10 zemalja. Sledeće 1975 godine takođe 10 zemalja nije izdalo nijednu marku. Među njima su: Burma, Timor, Kokosova ostrva i dr.

Znatan broj zemalja izdaje godišnje ispod 5 komada maraka. 1974 godine bilo ih je 18, a 1975 godine 15. Od većih zemalja među njima mogli bismo spomenuti 1974 godine: Oman (4 kom.), Šri Lanka (3 kom.), Kenija (2 kom.), a iz 1975 godine Šri Lanka (4 kom.), Grenland (3 kom.), Kenija (3 kom.), Malezija (3 kom.), Angola (1 kom.).

Najzad da spomenemo da je po broju izdatih maraka Jugoslavija bila 1974 год. па 32-гот mestu, a 1975 god. na 40-tom mestu.

Što se tiče porasta vrednosti maraka uopšte, ovde bi najpogodnije bilo da postoji neko pravilo po kome bi se to moglo odrediti unapred. Naći takvo pravilo je međutim nemoguće jer kretanje vrednosti maraka zavisi od mnogih faktora. Njihova vrednost po zakonima. tržišta zavisi od ponude i potražnje, pri čemu svako želi da što jeftinije kupi a što skuplje proda. Ieftino može međutim da se kupi obično samo ono čega na tržištu ima u izobilju, a to će opet retko ko želeti da kupi. Znači da novije marke koje se izdaju u velikim tiražima i koje nisu po ničemu posebno interesanine, nemaju mnogo izgleda da pokažu neki veći porast vrednosti, čak ni toliki da premaši stalno prisutnu inflaciju.

Preostaju znači starije marke koje su izdavane u relativno niskim tiražima, a posebno tako zvane »klasične« marke izdate negde između 1840 — 1900 godine, posebno one u odlično očuvanom stanju, jer je stepen očuvanosti kod ovih ma-