Филателиста

Цене пригодних коверата у њиховој правој продаји такође су неадекватне. У прошлој и првим месецима ове године, цена по једном коверту кретала се од пет до десет динара, мада је већина њих била франкирана номинално до 1,50 динара (било је и оних са франкатурама од 0,05, 010 и 0,25 динара). Тако је и најјефтинији коверат био за 50% скупљи од пригодног коверта који издаје Радна заједница за поштанске марке и издавачко-информагивну делатност ЗЈПТТ (тип тзв. швајцарског коверта). Јасно нам је да се најчешће ради о високим трошковима штампања с обзиром на мале тираже (две до три хиљаде примерака), само, исто тако, показало се, да су успела решења будила велико интересовање и могла да издрже знатно веће тираже.

Када смо изнели аспект избора номиналне вредности марке коју треба залепити на пригодни коверат, мислимо да га заокружујемо препоруком да се, уколико не располажемо одговарајућом пригодном марком, послужимо издањима редовних марака и то оних, које су по свом датуму емитовања најближе датуму издавања пригодног коверта.

Коначно, оно што сакупљачима задаје доста главобоље, односи се на физичке особине пригоднот коверта, тј. на формат и врсту папира од које је израђен. Ови елементи се разликују од једног до другог издања. Мерењем смо угврдили више различитих папира и формата, дакле крајњу небригу издавача о томе. Врста папира, као и начин затварања коверта, битно утичу на квалитет отиснутог жига (поменути тип швајцарског коверта је изванредна подлога за добар отисак жига). Издавачи би морали, такође, да обрате више пажње у правцу стандардизације формата пригодног коверта, пошто он, према садашњој ситуацији, ствара проблем филателистима — како ове коверте одлатати у иначе стандардизоване класере.

Све већу активност филателистичких друштава на плану организовања изложби и издавања пригодних коверата, у сваком случају, треба поздравити и помагати. Међутим, овде поменута питања намећу се као актуелна и захтевају да се о њима и ширг говори и пише. Низ отворених питања (тираж коверта, регистар издатих коверата и обавештавање филателиста Југославије о томе, квалитет отиснутог жига, услови продаје и др.), треба да подстакну читаоце и све познаваоце ове проблематике и ове филателистичке области, међу филателистима све популарније, да о томе пишу и помогну њиховом разрешавању.

Пример који не треба да служи као узор

18