Филателиста

FILATELIJA U BROJKAMA

Stjepan Malčić

Više manje svi filatelisti koji sabiraju moderne marke, a posebno oni koji su sabirajući motive ili tematiku zainteresovani za poštanske marke iz спауов sveta, postaju zavisni, a ponekad i žrtve izdavačke politike poštanskih uprava pojedinih zemalja, koje bez mnogo skrupula idu za tim da navedu filateliste da što dublje zavuku ruke u džep. Ustvari, interesi izdavača maraka i kolekcionara. se međusobno sukobljavaju. Poštanske uprave, često žele da što više zarade od izdatih maraka i stoga ponekad pribegavaju izdavanju mnogobrojnih serija i blokova sa visokim nominalama koje nemaju. nikakve veze sa normalnim poštanskim potrebama tih zemalja. Kolekcionari su sa druge strane zainteresovani da uz ne prevelike novčane izdatke dobiju zadovoljavajući broj maraka interesantnih za njihove zbirke.

S obzirom na ovu suprotnost interesa između izdavača i kolekcionara, smatrali smo da bi bilo od interesa za većinu filatelista da se načini jedna mala analiza — pregled izdavačke politike pojedinih zemalja, odn. njihovih poštanskih uprava ili ovlašćenih agencija.

U ovom kontekstu interesantno je razmotriti sledeća pitanja: koliko ko izdaje, kolike su odgovarajuće nominale i kako se kreće porast vrednosti, posebno novijih maraka.

Iako je filatelija u suštini hobi, te kretanje cena maraka u zbirkama ne bi (teorijski) trebalo da ima većeg značaja, ipak svaki filatelista, makar u nekom kutku podsvesti, procenjuje svoju zbirku i pc novčanoj vrednosti, odnosno, koliko se trenutna vrednost povećala u odnosu na nabavnu vrednost.

O tome koliko ko izdaje, mogu da nas informišu svetski katalozi maraka kao što su Iver, Cumštajn, Mihel, Gibons i sl. Sledeća tabela daje najosnovnije podatke o izdavačkoj aktivnosti poslednjih nekoliko godina:

1971 1972 1973 1974 1975 Izdavalo marke zemalja 215 222 219 215 216 Maraka oko 8800 9400 6400 6500 7000 Blokova oko 620 620 360 560 560

Veliki pad u broju izdanja koji primećujemc između 1972 i 1973 godine, bio je izazvan prestankom. izdavanja. maraka u šeikatima jugoistočne Arabije, posle njihovog ujedinjenja u udruženc Arapske Emirate. Ove zemlje su posle sticanja autonomije 1964 godine (odn. u njihovo ime razne agenture) u pravom smislu reči preplavile tržište stotinama serija i blokova zupčanih i sečenih sa najraznovrsnijim motivima i često vrlo visokim nominalama. Ovde su se isticali posebno Adžman (Ajman) j zavisna oblast Manama, zatim Fudžeira (Fujeira), Sadrdža (Saharjah) i Ras al Kaima (Ras al Khaima). Posao je izgleda tako dobro išao, da su i posle 1972. god. agencije neoficijelnc i dalje duže vremena izdavale »marke« šeikata. U borbu za primat u broju izdanja umešala se već 1972 godine Ekvatorijalna Gvineja, koja _od 1973. god. neosporno bez konkurenta zauzima prvo mesto. Izdala je na pr. 1975. god. 177 vrednosti zupčanih maraka i 33 zupčana bloka, kao i 103 vrednosti sečenih maraka i 33 nežupčana bloka. Nominale ovih izdanja su često veoma, visoke i u tome nadmašuju bilo koju drugu zemlju sveta. Treba biti zaista fanatičan filatelista pa sakupljati neponištene marke Ekvatorijalne Gvineje. Kao što je bilo u slučaju šeikata, verovatno je da agencije diktiraju izdavačku politiku ove zemlje i izdaju ih, ustvari, na svoju ruku.

___ Како је izgledao redosled u rang-listi prema broju izdatih maraka između 1972 i 1975 god. vidimo iz sledećeg pregleda: 5 i