Филателиста

мостића за датум. Унутрашњи круг код овог типа жига је прекинут мостићем за датум, а у натпису су сва слова велика. Жигови су рађени у Берлину, али је ознака доба дана дата српскохрватским скраћеницама „Ј" (за „јутро") односно „У" (за „вече"). Ови жигови коришћени су код свих пошта на територији Црне Горе, као и у црногорским поштама у Албанији (види списак у уводном делу).). Жиг поште Дечани једини још није познат.

(10) Жигови за препоручено руковање (сл. 10)

Налепнице за препоручене пошиљке уведене су први пут 1894. године, а пре тога (па чак и извесно време након њиховог увођења) за означавање препорука коришћени су ручни жигови правоугаоног облика, димензија 36Хх 18 мм. У левом делу стајало је велико латинично слово „Р", а у десном делу име места ћирилицом и на француском, као и простор за уписивање броја.

(11) Употреба турских жигова 1912 године

Пре кратког времена од Др Хермана Дица (Herman Dietz, Gerlingen, ВЕр) добио сам фотокопију писма упућеног из Туза у Подгорицу. Писмо је франкирано марком од 10 пара издања из 1910. и поништено турским жигом Туза са датумом 31. 10. 12. Није искључено да су затечени турски жигови коришћени и у другим ослобођеним местима, тим пре што су у већини њих црногорске војне власти врло брзо након ослобођења успостављале поште. Иначе, пошта у Тузи примила је редован црногорски жиг 28. новембра 1912. године, а остале поште у новоослобођеним крајевима између 29. новембра 1912. и 5. јануара 1913.

(12) Варијанте појединих поштанских жигова

Пажљивијим посматрањем жигова појединих пошта у Црној Гори може се уочити да код једног типа постоји два или више различитих отисака. На сликама 11 и 12 приказана су два најмаркантнија случаја, и то три јасно различита жига поште Цетиње типа ЈУ и три различита жига поште Скадар типа 1Х. До ове појаве долази услед тога што се временом показало да је један шалтер недовољан, те је код појединих пошта отваран и други. Осим тога, тамо где се рад одвијао у сменама сваки службеник имао је свој посебан жиг. Тако је, рецимо, по документима познато да су 1907. године више од једног жига имале поште Цетиње, Подгорица, Никшић и Пристан, а 1912. године за поште у новоослобођеним крајевима више од једног жига наручено је за поште: Скадар (7 комада), Баковица (3), Гусиње (3), Пећ (3), Тузи (2), Беране (2), Плав (2), Бијело Поље (2), Плевља (2), Рожај (2) и Св. Јован Медуански (2).

У вези са овим, интересантан је распис који је 1905. године упућен поштанским станицама у Црној Гори:

„Старешине оних пошта које имају више жигова означиће исте са прорезима оквира на горњем дијелу изнад средине имена поштанског мјеста, тј. први са једним, други са два, трећи са три итд. и на овом акту узети признање дотичног чиновника код кога је који..."

Литература 1) Марко ПЦвјетковић: Поштанска служба у Црној Гори, Титоград, 1968. 2) Марко ПЦвјетковић: Инг. Владимир Флек..., ПТТ Архив бр. 2, Бгд, 1958. 3) Инг. В. Флек: Приручник марака — књига Х, Загреб, 1954. 4) Инг. Ал. Ј. Петровић: Црногорске поште у Албанији, Филателиста бр. 7—10 /1957., Београд.

_________ =. . e

Savez filatelističkih пџагиХјепја ВЕН —

загајеуо, розг. pret. 575 ima ma Paspo-

laganju FMDC i prigodne kovente:

FDC koverte sa markom JUFIZ I . . . . . 250,00 din, FDC koverta sa markama VI Kongresa KPJ. 25O0,OO din, Prigodne koverte (komplet 8 kov.) Balkanske igre 20,00 din, Prigodne koverte (komplet 4 komada) . . . 15,00 din,