Филателиста

стипаја за значајнија улагања, они долазе неочекивано и као последица онста што се догаба пре свега са издањима новијег датума. Објаснићемо то. Све је раширенија појава да филателисти код одређених новитета стварају „вишкове". Они очекују да ће продајом својих „коњуктурних вишкова" убрзо доћи до средстава за набавку кључних, дакле скупљих и старијих издања. Било је у последње време доста таквих примера који су, изгледа, укупно гледано, ипак произвели супротне ефекте. Добар пример је доплатна марка у корист Шрвеног крста, коју Каталог ЗЈПТТ није евидентирао. Десет шалтерских табака ове марке, имало је на београдском филателистичком тржишту, до скоро, цену колико и авионска марка из 1953. године. Чини нам се да је овде трговачки интерес превидео да се тиме идг ка обезвређивању марака одребеног подручја. Шела ова конструкција углавном је позната филателистима у СР Србији, па и шире, у земљи и иностранству.

У којој мери је одређени каталог састављен „на руку" трговцу, издавачу, а колико самим скупљачима, филателистима2 У сваком случају, елементарни критеријуми филателије морали би се више поштовати, бгз обзира на периодичне појаве неусаглашености интереса сваког од њих.

Уколико су нето цене у једном каталогу утврбене на вишем нивоу (у односу на просечне цене), и цене откупа, природно, помераће се на више, што у суштини не производи никакве ефекте код трговца, с обзиром да његова зарада (разлика у цени) остаје апсолутно непромењена. Слично је са постављањем цена на нижем нивоу (у односу на просечне цене). Према томе, ни превисоке нити прениске котације не постижу жељене ефекте, ни на једној страни. Отуда, сваки каталог треба прихватити пре свега као оријентацију, са свим разумљивим одступањима, карактеристичним за услове тржишта које он покрива.

Постоји мишљење да онај материјал који нема у залихама, или га нема у довољној количини, трговачки каталог котира нижим ценама у циљу организовања што повољнијег и бржег откупа. Ово се може схватити као краткорочна мера која није одржива у условима развијеног тржишта. Чињеница да је дати каталог котирао одређени материјал по неочекивано високим или ниским ценама, сама по себи није довољна да наступе одређени поремећаји на тржишту марака. Шре би се могло рећи да ли за одређеним материјалом постоји изражена тражња на тржишту или не. Иначе, ако није тако, сасвим је неважно шта ће стајати у каталогу, јер то више неће никога интересовати. У том смислу и треба третирати покушаје приватних каталогизација.

Мишљења смо да покушај обезвређивања наших марака, који је био присутан на неким страним тржиштима и у неким страним каталозима, није имао успеха, јер није био одраз стварних прилика на тржишту наших мерака. С друге стране, нереални су сензационални скокови неких наших издања (туристички мотиви на редовним мгркама), који настају као последица манипулација појединих трговаца у Италији и сл.

Стога, нови Каталог Бироа за поштанске марке ЗЈПТТ треба прихватити као резултат напора да се што реалније искаже интерес ЗЈПТТ као издавача им главног продавца наше марке, да се изразе сви услови југословенског, још увек недовољно развијеног филателистичког тржишта, али и да 22 обезбеди дугорочнији тренд интересовања за нашу марку, и њеног вредновања код нас и у иностранству.

. Od Saveznog zavoda za međunarodnu naučnu, prosvetno-kulturnu i tehničku saradhJu, prispelo je pismo sledeće sadržihe:

»Federacija filatelista Kube nam se obratila dopisom u kome je izrazila želju da uspostavi saradnju sa našom filatelističkom organizacijom. Obraćamo vam se sa molbom da podržite ovu ihicijativu i predlažemo da se direktno obratite kubanskoj filatelističkoj organiza| ciji, čiju ćete adresu naći u knjižicama koje vam dostavljamo u prilogu a koje izdaje pomenuta organizacija.«

. Adresa je: FILATELIA CUBANA, orgahno olicial де 1а једетастоп filatelica cubana, Apartado 2222, La Habana 2, CUBA.