Филателиста
Као što se iz dijagrama vidi, dođir između procenta porasta cena za marke Jugoslavije i Lihtenštajna postoji samo kod prvih posleratnih izdanja do 1947. god. Odatle povećanja vrednosti maraka Lihtenštajna idu na gore i ostaju stalno visoko sa prosekom od negde oko 52%. U isto vreme naše marke, sem pomenuta 3 vrha, beleže znatno niži nivo od u proseku svega 19%. Povećanje je znači takvo da jedva pokriva opšte obezvređivanje novca usled inflacije. Situacija sa našim markama je i u ovom periodu, iako nešto poboljšana, još uvek dosta slaba. Naša zemlja u tom pogledu međutim me stoji posebno loše. Ako prelistamo kataloge, videćemo da se ona nalazi negde oko opšteg proseka, tj. da još uvek spada među one zemlje za koje na zapadnom (konkretno francuskom) filatelističkom tržištu ne postoji neko posebno interesovanje. Trebalo bi da se postaramo da to ne ostane i dalje tako.
U NEKOLIKO REDOVA ... Vojislav Begović — Marka broj 1426 i u ofset štampi
Sa ovom markom, broj maraka Redovnog izdanja Spomenici revolucije, na promenjenom papiru i gumi, penje se na šest.
Dve vrednosti ovoga izdanja štampame su sredinom 1976. godine i misu katalogizovane, a preostale krajem 1978. godine, kao mastavak pomenute serije. Ovde podsećamo na tt štampanja, uz napomenu da još uvek nemamo informaciju o tome da li je sa ovom markom, u ofset štampi, serija definitivna.
U linijskoj dubokoj štampi do sada su izišle marke broj 1424 (5,00 Belčišta), 1425 (10,00 Sutjeska) i 1426 (20,00 Podgarić). Iste vrednosti štampane su i u tehmici jednobojnogz ofseta.
— Promenjene boje na markama broj 1528 i 1544 iz serije Turistički moftivi IX.
Pored orveme, marka broj 1528 (1,50 Bihać) štampana je i u ciglastoj boji. Kako se ovi primerci još uvek mogu mabaviti u redovnoi prodaji, predpostavlja se da se radi o promeni koja je moguća i javlja se kod naknadnih, dodatnih štam-
amja. Реј Kod marke broj 1544, koju katalog Biroa registruje u tamnozelenoj boji (1,00 Ohrid), beležimo još dva posebna primerka.
Prvi, ista marka u maslinastozelenoj boji (na ljubičastom papiru) i drugi, ruskozelena (na finom, belom papiru).
Linije u crtežu ove druge marke su čiste i jasne pa je njen opšti izgled neuporedivo povoljniji i različit u odnosu na osnovnu (tamnozelenu) marku.
— Redovno izdanje s turističkim motivima, 1304 — 1309 i 1352 — 1366 i dalje među najtraženijim.
Neki primerci ovoga izdanja teže se malaze pojedinačno, iako su njihove cene na tržištu i do tri puta više u poređenju sa cenama u katalogu Biroa.
Ova konstatacija se pre svega odnosi na vrednosti:
1,00 din., smeđekarminska (Bitolj) na kredastom papiru bez fosfomog manosa, 0,50 din., tamnozelena (Kruševac) na običnom papiru sa fosfornim nanosom, 1,20 din., bronzanozelena (Počitelj) na običnom papiru bez fosfornog nanosa, 1,50 din., crnoplava (Herceg Novi) na običnom papiru sa fosfornim nmanosom.
U poslednje vreme ove marke smo mogli videti ponuđene samo u šalterskim tabacima (100 kom.) i po prosečnoj ceni od 2.000 dinara po tabaku. Specijaliteta ovoga izdanja, o kojima je naš časopis pisao (Filatelista br. 171 god. 1977) takođe se nude ređe i često su nepouzdani s obzirom na praksu da se dsti ne prodaju sa kontra primercima ili sa atestom.
Sa greškom, 2.000 dinara !
Šalterski tabak (100 kom.) Redovnog — pomoćnog izdanja marke broj 1544 sa pretiskom nove vredmosti 2,00 u crnoj boji, sa više od dvadeset ne-prefisnutih maraka na levoj strani tabaka, na jednom od poslednjih sastanaka beogradskih filatelista prodat je za 2.000 dinara.
14