Филателиста

matika, sa oko 14 vrednosti. Poslednja redovna serija 17 1971. god. je u stvari ponovljena serija sa motivima flore iz 1968. god. ali u novom decimalnom monetarnom sistemu koji je u to vreme uveden u Vel. Britaniji.

Ako produžimo dalje na jug, naićićemo negde na pola puta između Rta Dobre Nade i Urugvaja na grupu malih ostrva pod imenom 7RISTAN DA KUNJA, kako se istovremeno zove i najveće i jedino nastanjeno ostrvo. Ova ostrva je otkrio 1506. god. portugalski moreplovac Tristan da Kunja (Ttistao da Cunha (po kome su ostrva dobila i ime, a ispitali su ih 1655. god. Buri, naseljeni na Rtu Dobre Nade u Africi. Od kraja XVIII veka ostrvo je služilo kao baza američkim lovcima na tuljane. Kao prvi stalni naseljenik ostao je 1810. god. na ostrvu jedan brodolomac. Za vreme Napoleonove internacije na Sv. Jeleni i na ostrvu Tristan da Kunja između 1815 — 1821. god. postojao je britanski garnizon. 1817. god. se naselila i prva porodica — Viljema Glasa (W. Glass) koje prezime i danas nosi većina stanovnika ostrva. Za vreme Drugog svetskog rata i ovo ostrvo je dospelo pod upravu britanskog admiraliteta sa statusom ratnog broda »Atlanska ostrva«.

Ostrvo ima površinu od 116 km i predstavlja ustvari vulkan čija Kupa se uzdiže do 2062 m, sa jedinim ravnim platoom od oko 30 km iznad morske obale, gde se nalazi i jedino naselje — Edinburg. Između 9. i 11. oktobra 1961. god. stanovništvo je zadesila katastrofa: proradio je vulkan i stanovnici, njih oko 300, prebegsli su prvo na susedno ostrvce Najtingejl (8 km') a zatim su bili evakuisani u Južnu Afriku, gde zbog rasnih predrasuda nisu mogli da ostanu, pa su prebačeni dalje u Škotsku. O svemu tome je u to vreme pisala cela svetska štampa. Time međutim nije završena istorija ostrva. Čim se naime vulkan smirio, stanovnici su okrenuli leđa urbanoj civiizaciji u koju se nisu mogli uklopiti i vratili su se 1963. god. skoro u punom broju opet natrag u svoju postojbinu.

Klima ostrva je sveže-umerena sa dosta padavina, ali ređe u obliku snega. Glavni izvor prihoda je prerada riba i rakova u maloj fabrici konzervi, što je prikazano u seriji iz 1970. god. (Yv. br. 137—140). Ostrvo je do 1951. god. bilo administrativno podređeno Sv. Jeleni čije su se marke i koristile na ostrvu. Od 1. I 1952. god. ostrvo dobija poštansku autonomiju i kao prvu redovnu seriju koristi dotada upotrebljavane marke sa Sv. Jelene sa pretiskom imena ostrva. Sledeće godine izlazi i prva sopstvena redovna serija od 14 vrednosti (Yv. br. 14—27). Sledeća redovna serija sa istim nominalama (Yv. br. 28—4) izlazi tek 1. II 1960. = god. Pošto se na ostrvu koristio ugl. novac Južne Afrike, rešeno je da se prilikom promene monetarnog sistema ove zemlje (prelaz na Rand = 100 c) i na ostrvu pređe na korišćenje maraka sa ovim novčanim jedinicama, pa je prethodna redovna serija ponovo izdata sa novim vrednostima 15. IV 1961. Međutim zbog već pomenutih događaja oko erupcije vulkana, ove marke su korišćene samo nekoliko meseci. Interesantno je napomenuti da su tristanske marke iz 1961. god. koje su se zatekle na Sv. Jeleni (radi se o 4 vrednosti od 2 1/4 do 10 c) sa 100% povećanom nominalom i sa pretiskom »St. Helena—Tristan Relief« namenjene kao pomoć izbeglicama puštene u promet, međutim su već 19. X kao ilegalno izdanje povučene. Mali broj tom prilikom prodatih serija doveo je do visokih cena. Sada jedna serija ovih maraka kotira sa oko 12500 Yv. Fr. odn. oko 4 mil. st. dinara. Na samom ostrvu su sve marke koje su preostale bile uništene prilikom evakuacije. Posle povratka na ostrvo 1963. god., privremeno su korišćene marke Sv. Jelene, red. serije iz 1961. god., sa pretiskom »Tristan da Cunha Resettlement 1963«. Verovatno da bi se pribavila materijalna sredstva za obnovu ostrva, od tada počinje znatno češće izdavanje maraka bez nekog značajnog razloga. Tako je u deceniji između 1964 — 1974. god. izašlo 122 marke, među kojima i 3 velike redovne serije. Ipak se može reći da je izdavačaka politika relativno vrlo umerena i da nema opasnosti da će interesovanje filatelista za ovo ostrvo, do koga je došlo posle 1961. god., biti zloupotrebljeno.

Ako krenemo dalje prema jugozapadu, naići ćemo na britanske posede Foklandska ostrva i BAT-Britanske Antarktičke teritorije, a prema jugu-jugoistoku na francuske posede pod nazivom TAAF-Terres Australes et Antarctiques Francaises (Južne i antarktičke francuske teritorije).

FOKLANDSKA OSTRVA (Malvinska ostrva) nalaze se na 52' južne širine, oko 650. km od Мазејјапоуог moreuza, na krajnjem jugu Amerike. Ostrva je uočio još 1502. god. Amerigo Vespuči, a bližc in Je opisao 1592. god.

19