Филателиста

MALE OSTRVSKE ZEMLJE — FILATELISTIČKI VIĐENE. Stjepan Malčić

Po morima i okeanima širom zemaljske kugle nailazimo na mnoga manja ostrva koja imaju status nezavisnih država ili bar političku autonomiju, te prema tome izdaju i sopstvene poštanske marke. Zbog udaljenosti od centra svetskih zbivanja a i zbog često malog broja stanovnika, mnoge od ovih ostrvskih zemalja su vrlo malo poznate. U filatelističkom pogledu međutim, razlika između malih i velikih zemalja je daleko manje izražena nego u geografsko-političkom smislu i niihove marke mogu da budu isto toliko vredne sabiranja kao i marke mnogo većih zemalja. Stoga ćemo se u ovom pregledu ukratko osvrnuti na one najmanje, pa i najmanje poznate ostrvske zemlje, uzimajući kao gornju granicu za broj stanovnika 50000.

Ovakve zemlje sa područja Evrope prikazane su već ranije (»Filatelista« br. 171 i 172) pa ćemo stoga sada krenuti van Evrope, prvo prema Atlanskom okeanu. Polazeći ka jugu, nailazimo nešto ispod ekvatora na malo OS7RVO VAZNESENJA (engl. Ascension). Otkrio ga je 1501 god. portugalski moreplovac Žoao de Nova Kastela (Jo4o de Nova Castella), a 1699. god. je na njemu posle brodoloma našao pribežište čuveni britanski gusar i istraživač Viljem Dempjer (William Dampier). Ostrvo je ostalo nenastanjeno sve do 1815. god. kada ga je preuzeo britanski admiralitet i osnovao na njemu garnizon sa ciljem kontrole prilaza ostrvu Sv. Jelene na kome je bio interniran u to vreme Napoleon Bonaparta. Interesantno Je napomenuti da je ostrvo pri tom bilo tretirano kao ratni brod. Pod upravom admiraliteta je ostalo do 1922. god. kada dobija status kolonije kojom je upravljao guverner sa Sv. Jelene. Za vreme Drugog svetskog rata Amerikanci su na ostrvu imali protivpodmorničku bazu, a 1966. god. je puštena u rad satelitska stanica »Apolo«. To je dovelo do značajnijeg porasta broja stanovnika od oko 160 na preko 500, nastanjenih uglavnom u najvećem naselju Džordžtaunu.

Ostrvo je inače brdovito sa površinom od 88 km i toplom suvom klimom. Na ostrvu polažu jaja mnoge morske ptice i kornjače.

Do dobijanja statusa kolonije, koristile sa se na ostrvu marke Sv. Jelene a od 1922. god. sopstvene marke. Ustvari prve marke su bile one sa Sv. Jelene sa pretiskom, a tek od 1924. god. se izdaju sopstvene marke. Izdavačka politika je vrlo uzdržana: za 50 godina izdato je svega 166 kom. maraka, tj. u proseku oko 3 kom. godišnje. Povremeno se naravno kako je običaj za britanska područja izdaju dugačke redovne serije sa nominalama do 1 ili 2 br. funte. Poslednja redovna serija od 16 vrednosti (od 1 p do 1 br. F) sa motivima ptica, izdata je 26. IV 1976, pet godina posle prethodne.

Oko 1100 km dalje ka jugu nalazi se ostrvo SVETA JELENA svima poznato kao mesto na kome je od 1815. god. pa do svoje smrti 5. V 1821. bio zatočen Napoleon Bonaparta. Ostrvo su otkrili portugalski moreplovci na dan Sv. Jelene, 21. V 1502. god. Početkom XVII veka Holanđani proglašavaju ostrvo svojim роsedom, ali ga 1659. god. osvajaju Britanci i koriste kao bazu za snabdevanje brodova na putu Za Indiju. Posle otvaranja биескос Капаја (1869. год), saobraćaj preko Sv. Jelene praktično je potpuno prestao. 1834. god. ostrvo postaje krunska kolonija, a 1967. god. dobija delimičnu samoupravu. Interesantno je napomenuti, da je među prvim naseljenicima ostrva bio izvestan broj stanovnika Londona koji su emigrirali posle katastrofalnog požara iz 1667. god. za vreme kralja Čarlsa II.

Ostrvo ima površinu od 122 km sa oko 5000 stanovnika, uglavnom u najvećem naselju i luci Džemstaunu. Klima je blaga i dosta suva. Nekadašnje guste šume su uništene a stanovništvo se bavi najviše poljoprivredom i stočarstvom.

Sopstvene marke Sv. Jelena ima od 1856. god. Interesantno je da se prva serija sastojala samo od jedne jedine marke od 6 penija plave boje. Štaviše, kliše ove marke služio je i za dalja izdanja u raznim bojama i nominalama sve do 1884. god. Ova provizorna izdanja prestaju tek od 1. X 1896. kad je Sv. Jelena pristupila Svetskom poštanskom savezu (UPU)i otada izlaze različite marke u uobičajenom britanskom kolonijalnom stilu sa likom vladara. Tek od 1934. god. čopinju se izdavati marke sa drugim motivima. Broj maraka koje se izdaju je vrlo umeren: za 50 godina — od 1923. do 1973. — izdato je samo 190 kom. maraka, u proseku oko 4 kom. godišnje. Povremeno izlaze i velike redovne serije, obično te-