Филателиста

је izdat svega 1 blok.

U neposrednoj blizini ostrva Naura nalaze se grupe ostrva GILBERT i TUVALIJ која си ranije sačinjavala britanskn koloniju Gilbert i Elis (Gilbert and Ellice Islands). Britanski protektorat od 1892. god., prvo pod upravom ostrvA Fidži (Mije su se, marke koristile do 1912. godine), ova oblast postaje od 1912. god. kolonija koja pored pomenutih ostrva obuhvata i susedna Ekvatorska Ostrva i ostrvo Ošen (Ocean Island), a od 1937. god. grupu ostrva Feniks, sa ukupnom površinom od oko 956 km? i oko 50.000 stanovnika, ugl. na ostrvima grupe Gilbert (oko 40.000). Stanovništvo ostrv4 Gilbert su ugl. Mikronežani a ostrvA Elis (odn. Tuvalu) su Polinežani. Na ostrvima je 1974. god. sproveden referendum su od 1. I 1976. god. stvorene posebne oblasti i Gilbert i Tuvalu. Glavni grad i ostrvo arhipelaga Gilbert je Tarava, poznata po teškim bitkama sa Japancima za vreme Drugog svetskog rata (novembra 1943). Glavno ostrvo arhipelaga Tu valu je Funafuti.

i Prve sopstvene marke bile su marke ostrva Fidži iz 1911. god. sa pretiskom »Gilbert and Ellice Protectorate« odn. nova serija od 4 vred. iz iste godine. Prva redovna serija koloniie od 13. vred. (Yv. br. 12—% izdata је 1912. god. a sledeća тек 1939. (У“. Бг. 38—49), sa nominalama od 1/2 p do 5 s. Do rascepa 1976. god. izdato je u svemu 147 kom. meraka i 2 bloka. Posle razdvajanja izdate su za svaku oblast posebne redovne i nekoliko prigodnih serija.

Nešto dalje prema jugu nalazi se francuska teritorija VOLIS I FUTUNA (Wallis = Futumn TIles). Ostrva Futuna su Evroviiani otkrili 1616. зод.. а осттуа Volis 1767. Od 1847 god. postaju francuska kolonija, a ođ 1959. francuska preko===> O = тогзка oblast sa posebnom upravom. Tu se nalaze ustvari 3 domorodačke kraljevine.

Do 1920. god. kolonija je koristila marke Nove Kaledonije, a zatim do 1959. god. uz ove i marke drugih francuskih kolonija sa pretiskom »Wallis et Futuna«, ukupno 156 komada. Zatim dobija sopstvene marke. Ukupno je do 1976. god. izdato 190 kom. maraka obične i 70 kom. = - ___'= avionske pošte kao i 1 blok.

Dalje na jugu prema Novom Zelandu, nalazi se ostrvo NORFOLK. Ovo malo

ostrvo površine svega 24 km? otkrio je čuveni engleski moreplovac Džems Kuk 1774. god. U britanskom posedu je od 1788. god. Služilo je sve do 1855. god. kao mesto za deportaciju Kkažnjenika. 10. VI 1856. god. iskrcali su se prvi naseljenici dolazeći sa udaljenog ostrva Pitkern i ovaj dan se slavi kao praznik (»Bounty Day«). Ostrvo tada prelazi pod upravu Tasmanije, a od 1914. god. pripađa Austriji. 1960. god. dobija samoupravu. Naiveći deo od mkupno oko 2000 stanovnika živi u glavnom naselju Kingstonu. Ostrvo ima od 1947. god. stalnu avionsku vezu sa Sidnejem u Australiji. Šumovito ostrvo je poznato po norfolškom boru (Araucaria excelsa) koji se mnogo gaji i kao sobna ukrasna biljka po celom svetu. : e = Prve sopstvene marke Norfolk je dobio 1947. god. Dotada su se koristile marke Australije. Do 1970. god. izašle su tri kompletne redovne serije. Od tada redovne serije nočiniu da se izdaju u delovima. Тако ie serija od 1970/71 sa motivima ptica izašla u 2 dela (Yv. br. 105 112 i 116 — 122), sledeća serija sa arhitektonskim motivima izlazi između 1973. i 1975. god. u 3 dela (Yv. br. 135 _-__-- SLS ~“ 138, 142 — 149 1 160 — 163). Najnovija redovna serija sa motivima leptirova izdata je tokom 1976/77 год. сак ц 4 dela. Inače je broj maraka koje se godišnje izdaju dosta promenljiv. Tako je na pr. 1972. god. izdato 3 marke, a 1974. god. 21 komad. Izrazito spekulativnih izdanja nema, ali je frekvencija izlaženja redovnih serija nešto prevelika. o

Istočno od Gilbertovih ostrva, odnosno grupe Volis i Futuna nailazimo na ostrva TOKELAU, do 7. V 1946. poznata pod nazivom ostrva Union. To те огира koralnih atola od kojih su glavni Fakafo, Nukunono i Atofu, ukupne površine od oko 10 km i oko 2000 stanovnika, ugl. Polinežana. Glavne momente istorije ovih ostrva Pprikazuje serija maraka iz 1969. god. (Yv. br. 16 — 19): britanski protektorat od 1877 god., kao kolonija se 1916. god. pripajaju koloniji Gilbert i Elis, zatim 4. XI 1925. god. prelaze pod administraciju Novog Zelanda. Posle Drugog svetskog rata postaju samostalna teritorija (1. I 1949). Tim

__ пау et Биџпа

__К 50.

MNKJIMT 11904

14