Филателиста

VELIKA ZABLUDA SLOVENAČKIH I JUGOSLOVENSKIH FILATELISTA O LOVRENCU KOŠIRU

Ivan JAKIĆ

Zahvaljujući nekim materijalima, do kojih su slovenački filatelisti došli tek prošle godine, otkrivena je stvarna uloga Lovrenca Košira u stvaranju poštanske marke. Stoga je Filatelistična zveza Slovenije već prošle godine upozoravala i pod znak pitanja stavila Koširove zasluge za marku i reformu pošte. Izvršni odbor Filatelistične zveze Slovenije, koji je raspravljao o ovom spornom pitanju, odrekao se Lovrenca Košira i definitivno „priznao” da је Еомапа НШ otac poštanske marke. Pošto je inicijativa o imenovanju Lovrenca Košira za oca poštanske marke data pre 30 godina u Sloveniji, osećam se dužnim da u ovom svom prilogu, u cilju ispravljanja zablude, opišem „ulogu” Lovrenca Košira u istoriji pošte.

Svi „istraživači” Lovrenca Košira polazili su od „dokumenata” i materijala za koje se kasnije utvrdilo da su u stvari falsifikati (pri tome mislim u prvom redu na Koširove „dokumente” koje je 1874. godine uputio Osnivačkom kongresu Svetskog poštanskog saveza — UPU u Bernu).

Ni jedna beleška o Koširu ne može izdržati objektivnu naučnu analizu. Pošto ni jedan istoričar sve do 1962. godine nije izučavao „ulogu” Košira, došlo je do velike zablude, koja je 1949. godine dovela do štampanja 5 poštanskih maraka, a 1979. godine čak do otkrivanja njegovog spomenika u njegovom mestu rođenja Spodnji Luši.

20. 9. 1874. godine Košir je od Osnivačkog kongresa UPU tražio dodelu nagrade za „rad i zalaganje prilikom uvođenja poštanske marke (34 sodine posle uvođenja prve poštanske marke i 24 godine розје štampanja prve austrijske marke!). U svom zahtevu Košir nije tražio primat u ovoj oblasti. Predsednik UPU odgovorio je Koširu da u vezi njegovog zahteva nisu doneli zaključak zbog toga što su delegati na osnovu podnetog „materijala” utvrdili da se radi o prepisu „dokumenata”, a ne o originalima koje niko nije ni video. „Dokumente” iz arhive UPU, kao i „istraživanja” o Koširu, temeljito, objektivno i naučno je 1962. godine analizirao zagrebački istoričar dr Velimir Sokol (preko 50 strana materijala o Koširu objavio je u „PTT arhivu”, br. 8, 1962. godine — na žalost, ova vanredna stručna analiza do nedavno nije bila poznata slovenačkim filatelistima). Dr Sokol je utvrdio da svi materijali o Koširu kao idejnom ocu poštanske marke predstavljaju u stvari falsifikat istorijskih činjenica.

Da se podsetimo koje je sve „dokumente” Košir uputio u Bern (ponovo upozoravam da su u pitanju „prepisi”, a ne originalni dokumenti, da na prepisima nedostaju pečati i druge zvanične signature itd.). Prema mojoj oceni, ovi „dokumenti” nastali su u periodu 1870—1874. godine.

Carsko-kraljevska visoka dvorska blagajna saopštila je 22. 3. 1836. godine Lovrencu Koširu da je njegov „pojednostavljeni način obračunavanja prenosa i transporta pisemskih pošiljki” odbijen. U ovom saopštenju uopšte nisu spomenute marke ili nešto slično! Prema Koširovoj izjavi, (dokument o ovome пе розtoji) on je već 31. 12. 1835. godine predložio uvođenje fakozvanog „Brieftax» stempet”, iako iz prethodno navedenog saopštenja proizilazi da je on predložio samo pojednostavljen način računovodskih poslova, što nije bilo prihvaćeno.

Košir je navodno (prema njegovoj izjavi) 1837. godine u mekoj kafani razgovarao sa engelskim trgovcem Galwayom o uvođenju poštanske marke, a Galway je ovo „ispričao Rowlandu Hillu, koji je iskoristio Koširovu ideju” (R. Hill je već februara 1837. godine objavio studiju „Post Office Reform — its Importance and Practicabilty”, u kojoj predlaže uvođenje takozvanog Penny Porto sistema!) Znači, ponovo izjava (prepis „dokumenta”) koja ukazuje na naivan pokušaj oduzimanja primata R. Hillu (skoro 30 godina nakon štampanja prve marke u svetu!), a koja je razne „istraživač” navela na pogrešan trag!

1839. godine u listu „Aligemeine Zeitung” (Augusburg) bio je navodno objavljen članak sa Koširovim planom o uvođenju poštanske marke. Dr Sokol je pregledao sve brojeve štampane u mavedenoj godini i ništa nije pronašao!

*) Ovo, o pogotovo celoukupan istorijat do uvođenja prve marke (od 1653. do 1840. godine) odlično je opisao Bajan Pečar u „Ljubljanskom dnevniku” od 9. 11. 1979. godine.