Филателиста

zacija i zajednica aktivno učestvuje, trudeći se da najveći deo onoga Što je od najšireg društvenog značaja bude zabeleženo i kroz filateliju. Od predlagača stigne oko 250 do 300 predloga. Postoje šest stalnih emisija, a emituje se oko 20 do 25 godišnje. Znači, može biti usvojeno 16 do 20 predloga. Kako iz objektivnih razloga nije moguće uvek sve kroz marku obeležiti, na šalterima pošta širom zemlje često su u upotrebi prigodni poštanski žigovi, koji se i odobravaju najčešće na zahtev filatelističkih klubova. Na taj način se obezbeđuje да skoro svaki značajniji događaj u našoj zemlji ipak ostane i u filateliji zabeležen.

Ko i kako odlučuje o grafičkim rešenjima? Zašto se me raspisuje opštejugoslovehski kohkurs za idejna i grafička rešenja pa bi širi krug umetnika mogao da se uključi u ovaj rad. Utisak je da u tom pogledu pojedinci drže izvestan реriod vremena monopol.

Kilibarđa: U „Jugomarki” su stalno zaposlena tri akademska slikara, čiji rad neminovno podleže sudu najšire javnosti, ocenama drugih slikara i grafičara, i čini se najstrožem sudu, mišljenju filatelista. Takođe, često se angažuju i drugi umetnici a neretko se događa da sam predlagač za određeno izdanje pripremi i gotovo idejno rešenje marke. Konkursi nisu isključeni, ali to danas zahteva povećanje troškova, što ni ranije a posebno danas, u vreme opšte štednje i napora za ekonomsku stabilizaciju, ne može biti stalna praksa. Ako u ovom pitanju ima i kritike na izgled i ukupna rešenja naših maraka, ona bi se u najboljem slučaju morala podeliti između autora i same štampe. U našoj zemlji nema specijalizovane štamparije maraka. Većinu izdanja štampamo u Zavodu za izradu novčanica u Beogradu koji, iako mu io nije osnovna delatnost, očito ulaže posebne napore da zadovolji i filatelističke kriterijume. Pojedina izdanja se štampaju u inostranstvu, što možda donosi bolji kvalitet ali zahteva i neuporedivo veće i to

devizne troškove. Tu je celo objašnjenje — kao i svaki deo našeg društva i mi moramo štedeti.

Ko i kako određuje nominalu za pojedina redovna i posebna izdanja? Zaš-

to se pri tome ne vodi računa o postojećoj poštanskoj tarifi? Ko odlučuje o tiražu pojedinih izdanja?

Kilibarda: Oni koji učestvuju u utvrđivanju izdavačke politike, programa, utvrđuju i tiraž izdanja. Gledajući iz ugla ZJPTT, uloga prigodne marke je da svojim motivom obeleži određeni događaj, uputi poruku i sl. a da svojom, nominalnom cenom posluži kao sredstvo plaćanja poštanske usluge. Filatelisti znaju da je to praksa u svetu da se u pojedinim izdanjima emituje i jedna, tzv. ključna marka sa povećanom nominalom u odnosu na visinu poštanskih tarifa i namenjena je isključivo filatelistima. Ona se štampa samo u onom tiražu koji zahteva

pretplata na izdanja naših maraka. To je samo povremeno i naša praksa koja inače igra značajnu ulogu u razmeni sa inostranstvom. Duboko verujem da za prosečnog sakupljača ova povećana nominala ne predstavlj

nog а a naročito finansijsk

opterećenje. Pogledajmo na trenutak orijentaciju za пате godinu. Predloženo је a Па Ра i ЈНА O TO sa oko 30 komada maraka. Njihova u nominala iznosiće oko — di 5. č jač a ен hobiio! inara. Za prosečnog sakupljača nema

Zašto „Jugomarka” ne daje u katalogu i i i O EE а gu i egzaktne podatke o svim elementima Кој даји poziciju jedne marke: vrstu štampe, tačnu vrstu boje (ovde su dileme!), zubčanju, vrsti papira (ovde su još veće dileme) itd?

Kilibarda: Katalog pripremaju radnici Jugomarke” u saradnji jedini ____KI -atalo emaju radnici , ji sa pojedinim filatelistima — priznatim stručnjacima i poznavaocima pojedinih Oblasti naših iz-

danja. Svi oni zajedno su dobri poznavaoci naših maraka i nii tržištu kod nas i u svetu. Kafnlop E KreMujija ina

5 g daje sve ove, u pitanju pomenute u đutim, događa se da se kod pojedinih izdanja naših Рака ПаКНвано 5 O Ја tiraža primeti druga vrsta papira, nijansa boje ili drugačije od naručenog zubčanja. To je redak slučaj ali se događa. Filatelisti u svom obrađivačkom radu pronalaze i bezbroj drugih tipičnih i slučajnih grešaka u štampi. Kako „Jugomarka” ne naručuje od štamparije sve te posebnosti i greške, mi ih i ne katalogiziramo, jer ih nemamo kao takve ni za prodaju. Naš katalog i nema pretenzija da prati sve to. Eventualni specijalistički katalog, kao što je to praksa u pojedinim zapadoevropskim zemljama, svakako je dobrodošao i za naše filatelističke potrebe, ali