Филателиста

„25. Maj” se Povelja morala drugu Titu i uručiti. Neučestvovanjem u radu UFSJ od strane Hrvatskog filatelisičkog saveza obustavljeno je ili otežavalo niz aktivnosti i ni jedna odluka UFSJ nije mogla biti dogovorena ni prihvaćena na samoj sednici.

U poruci zlatne povelje pisalo je o dobroj koordinaciji rada UFSJ, o zajedništvu, bratstvu i jedinstvu, kao i obećanje da ćemo svojim jedinstvenim aktivnostima pružiti doprinos jačanju cele društvene zajednice, a istini na volju, UFSJ, odnosno njegov Izvršni odbor ili Skupština UFSJ se uopšte nisu mogli sastati, jer delegat Hrvatskog filatelističkog saveza nije dolazio na sednice. Pošto se stav Hrvatskog filatelističkog saveza nije menjao i pored napora učinjenih u Republitčkoj konferenciji SSRN Hrvatske, ja nisam mogao ni smeo da u takvim uslovi ma predajem drugu Titu zlatnu povelju UFSJ.

Zapisnik sa sastanka od 16. decembra 1978. godine nazorno prikazuje kako je morao Izvršni odbor UFSJ raditi, pošto sednici nije prisustvovao delegat Hrvatskog filatelističkog saveza, a tačka 9. istog zapisnika tačno opredeljuje kako, gde i ko plaketu uručuje Predsedniku Republike drugu Titu.

Iz odgovora na taj zapisnik vidi se stav Hrvatskog filatelističkog saveza i time se može konstatovati da je u skladu sa Statutom UFSJ. Tek nakon takvog pismenog izjašnjavanja na osnovu odredaba Statuta UPSJ zaključak je postao pravosnažan kao zaključak Izvršnog odbora UFSJ, koga su doneli svi delegati.

Iz pisma koga sam pisao svim republičkim i Pokrajinskom savezu u vezi sa sazivom Skupštine UFSJ i odgovorom koga sam primio od Hrvastkog filatelistiičkog saveza, očito je da je Jovan Reljin istinito pisao o stanju u UFSJ i ja sam se složio da objavi u časopisu „Filatelista” na kakve poteškoće UFSJ nailazi i kakve posledice iz toga proizilaze.

S toga ocene stanja odnosa u UFSJ i njegove posledice, što je više puta i rečeno i konstatovano na sastancima UFSJ, Jovan Reljin verno je preneo u časopisu „Filatelista”.

Kao dokaz ovoj mojoj izjavi može poslužiti zapisnik sa sednice od 16. decembra 1978. godine, pismo Hrvatskog filatelističkog saveza od 19. januara 1979. godine, strana 2. tačka e), pismo koje sam pisao filatelističkim savezima republika i Pokrajine u vezi sa održavanjem redovne Skupštine UFSJ i uručivanjem povelje UFSJ drugu Titu i zabeleška sa sastanka održanog 10. maja 1979. godine.

Тужен сам редовном суду од стране руководства Хрватског филателистичког савеза за кривично дело клевете из чл. 92. став 2. и 3 КЗ СР Србије. Наиме, у уводнику двоброја 186/187 из 1980. г. објављена је између осталог и ова реченица: „Ставови руководства ХФС према УФСЈ пресудно су утицали га се припремљена златна повеља не уручи благовремено Председнику Титу, маја прошле године.“ То је био предмет тужбе. О тој реченици су поводом тужбе изрекли своје оцене Издавачки савет и Редакциони одбор „Филателисте" и Јанез Лукач, председник УФСЈ, што је овде и објављено.

Лрема слову постојећег Статута УФСЈ, никакав орган УФСЈ не може да заседа ако нису присутни делегати свих републичких и Покрајинског филателистичког савеза. То значи да сви одржани састанци делегата УФСЈ У последњих три године, на која делегат ХФС уопште не долази, у ствари нису били никакви састанци званичног карактера и да на њима изречене оцене и ставови, ма колико јединствено дати, нису ставови и оцене УФСЈ. Таква је одредба Статута УФСЈ. То значи да и оцена коју сам пренео са таквих састанака и због чега сам тужен, такође није оцена УФСЈ, јер састанака УФСЈ, формално, по Статуту УФСЈ, није у протеклих три године ни било.

После три рочишта, на иницијативу судије [ општинског суда у Београду, А. Радошевића, као и на инсистирање Јанеза Лукача, сведока одбране, прихваћено је, на оваквој основи и тумачењу Статута УФСЈ, поравнање као мирно решење овог спора. Прихватио сам аргументе да је то у интересу превазилажења постојећег стања у УФСЈ и стварања услова за покретање нових, заједничких активности лишених оптерећења сумњи и оптуживања. Тужиоци су прихватили да не траже исприке, већ да одустају од тужбе уколико се, у суду заједнички срочен текст објашњења, објави у часопису „Филателиста".

во тог текста:

„У часопису „Филателиста" бр. 186/187 објављен је чланак у коме је Јован Рељин изнео: „Ставови руководства ХФС према УФСЈ пресудно су утицали да се припремљена златна повеља не уручи благовремено Председнику Титу, маја прошле године." Ова одлука донета је маја месеца 1978. године на Скупштини УФСЈ у Брежицама. Обзиром да ово мишљење није основано нити представља став или докуменат ниједног органа УФСЈ то повлачим ово мишљење уз обавезу да ће се у будуће у часопису „Филателиста'" објављивати само одлуке ортана УФСЈ донете у складу са Статутом."

3

Јован Рељин