Филателиста

O GUMI, КЕРКИ | »ЕАКСЏ« МА МЕДСОЗАММ МАВКАМА

Milan V. Petković

Časopis »Filatelista« je već ranije pisao o intenciji nekih filatelista da sakupljaju samo nove, nežigosane marke, sa očuvanom gumom, bez ikakvog traga lepka ili »falca« na poleđini marke. Taj broblem pominju i sastavljači Kataloga poštanskih maraka jugoslovenskih zemalja. To isto se pominje kao problem i u krugovima filatelista nekih stranih zemalja. O tome se piše čak i u uvodnicima pojedinih filatelističkih časopisa*) a filatelisti vode pravu borbu protiv falsifikatora. Budući u prilici da razgovaram sa nekim francuskim flatelistima na tu temu, iznosim neka njihova zapažanja i mišljenja.

Marke se sakupljaju nežigosane i žigosane. Nežigosane marke treba da su očuvane, sa svežom i originalnom bojom i da imaju ispravnu gumu. Ukoliko je guma na markama očuvanija, utoliko je vrednost marke viša. Pri tome ne sme da bude ni najmanjeg traga »falca«. Žigosane, pak. marke treba da su čisto i uredno žigosane. Nežigosane marke su po pravilu gumirane na poleđini, mada neke zemlje izdaju marke i bez gume iz klimatskih ili drugih razloga (Kina, Brazil, Holandija i Portugal za područja svojih kolonija, Indija i druge). Guma na markama može biti različite kakvoće, izgleda i boje (glatka ili brazdasta, bela | smeđa, sjajna ili mat itd.), što zavisi od zahteva pošte, potreba i tehnologije izrade maraka.

Marke bez gume imaju manju a kadkada i znatno manju vrednost od istih sa gumom. Radi dobijanja u vrednosti, pojedinici pribegavaju naknadnom, lažnom gumiranju za šta smo mi filatelisti najčešće krivi. Naime, pojedini, naročito mladi filatelisti, često u svoje zbirke stavljaju samo marke sa neponištenom gumom, netaknutom ili neoštećenom glazurom na gumi i slično. Protiv ovog načina sakupljanja maraka sve više negoduju ozbiljniji filatelisti. Marka sa malim ostatkom gume (žigosana) ili malim ostatkom »falca« ili lepka koji pokriva manji deo gumirane površine kod neponištenih maraka, potpuno je ispravna marka. Naročito je neopravdano iražiti klasične marke sa netaknutom gumom. Uostalom, na gotovo svim velikim filatelističkim izložbama koje su do danas održane, marke su lepljene na albumske listove, iako se radilo često i o najvećim retkostima. | ne samo to. Do II SR, praktično sve kolekcije prikazivane su montirane na listove albuma pomoću lepljivih traka. »falca« ili jednostavno lepljene lepkom. Dakle, normalno je predpostaviti da je najveći deo nežigosanih (novih) maraka iz tog vremena danas moguće naći jedino sa slabim ili jačim tragovima tih sredstava za pričvršćivanja za listove (Havidovih traka, celofana, plastičnih folija i sličnog nije bilo). Neke marke, naročito engleske i švedske iz prvih godina istorije poštanske marke, mogu se naći sa jednom ili više rupica jer su ih filatelisti pričvršćivali špenadiama na listove na isti način kao botaničari svoje leptire. Međutim, danas više nego ikad do sad marke iz klasičnog perioda i iz perioda između dva rata, sa potpuno očuvanom gumom i bez ikakvog traga »falca« ili lepka preplavljuju tržište. Postalo je očigledno da izv. »industrija regumiranja i osvežavanja maraka« doživljava svoj bum. To bi trebalo da bude znak za uzbunu svim filatelistima, kupcima maraka iz tih perioda. Jedini siguran znak da je novokupljena marka autentična i da nije »generalno opravljena« je prisustvo ostatka lepka, lepljive trake ili »falca« na njenoj poleđini. Kupovinom takve marke za mali novac se može dobiti vredna pa čak i izuzetno vredna marka po niskoj ceni a prodavac će se lako od nje odvojiti jer ona, zbog tog prividnog defekta ne privlači većinu kupaca. Sem toga, na njoj se malo zarađuje jer joj je cena niža u šta se možemo uveriti prelistavajući bilo koji katalog maraka ili bilo koju specijalističku reviju iz oblasti filatelije. Odmah će se uočiti da »industrija« radi punom parom. Cena nežigosanenove marke bez traga lepka ili »falca« je vrlo često 100% veća od cene takve marke sa ostacima lepka. Čak i one marke za koje se sigurno zna da su lepljene na listove pojavljuju se bez ikakvih tragova na gumi. Nije teško naći oglas otprilike ovakve sadržine: »Napišite koje i kakve marke želite. Mi ćemo ih naći«. Šta to znači? Nije li to signal da takve marke ne ireba kupovati jer je njihovo poreklo i autentičnost sumnjivo? Postaje sve očiglednije da je bolje sakupljati žigosane ili marke sa »falcom« i lepkom jer je to još uvek neka garancija autentičnosti maraka. Ovo utoliko pre što filatelija i filatelisti stvaraju kolekcije maraka a ne guma kojima se one gumiraju. Stari, pravi filatelisti to znaju. Znaju li to i mladi filatelisti? Ili ih se to, možda, uopšte ne tiče. Ako je tako onda bi trebalo što Dre svoju kolekciju da ustupe ili prodaju nekom ko želi zaista da se bavi kolekcionarstvom. Stiče se utisak da se u stručnom pogledu, mladi filatelisti pogrešno usmeravaju, da zapostavljaju duhovnu a favorizuju materijalnu stranu filatelije.

NAPOMENA: *) Uvodnik Hervć tollu u časopisu »Para-Bul-Timbre« broj 62 za četvrto tromesečje 1980. godine.

25