Филателиста

politički angažovanoj tematskoj filateliji. Kritikovane su tendencije koje već utvrđene kriterijume i merila uređivanja i izlaganja zbirki u ovoj oblasti, skreću na teren koji strogo filatelističke aspekte stavljaju u drugi plan. Naime, često se želi da se putem ilustracija i teksta obezbedi težina i ubedljivost izloška, a koji je u stvari, filatelistički »tanak«, nedovoljno obrađen i sa relativno popularnim, tj. jeftinim materijalom.

Takođe, izlaganjem u okviru ovakve zbirke i nekih specijaliteta — probnih otisaka, eseja, sečenih primeraka i slično, koji nisu bili u redovnom poštanskom prometu, što znači da i nisu bili dostupni širem krugu filatelista, želi se obezbediti autoritet izloška i iznuditi visoka ocena.

Težište diskusije na ovom simpozijumu je kritički intoniralo ove pojave, ukazujući da članovi žirija moraju biti uporni u njihovom suzbijanju i afirmisanju (?) ranije utvrđenih i dogovorenih kriterijuma i merila. Naglašeno je da članovi žirija moraju raditi po pravilima FIP, tj. da svojim radom sačuvaju filateliju od takvih pojava koje znače destrukciju kvalitetne filatelije (!).

No, izuzev ovakvih oštrih ocena sa kojima se moglo, ali nije, polemisati, može se prihvatiti mišljenje o značaju tematske filatelije danas. Ocenjeno je da tematska filatelija postaje najzahvalniji i najpopularniji vid filatelije danas. Međutim, ona postaje prava nauka, zahteva od autora izloška kompletno poznavanje osnovne ideje koju želi da obradi i izloži, njen istorijat, posebno komplementarna i komparativna znanja. Takođe, zahteva izuzetnu doslednost i istrajnost u prikupljanju materijala, u produbljivanju poruke koju želi istaći u zaokruživanju ideje kroz njeno istorijsko ili teorijsko osmišljavanje.

Činilo nam se da tematska filatelija ipak ne zahteva tu meru strogosti i duboke ozbiljnosti i da merila koja su neophodna u obradi tzv. klasike, ipak ne treba naturati ovoj relativno novoj grani filatelije. Očigledno da se pravila FIP ili nekih drugih autoriteta koja se primenjuju na izložbama u svetu moraju brže prilagođavati promenama koja izuzetno živa i u punom razmahu razvoja grana filatelije nudi, originalno od autora do autora. Eto prilike da se o ovom aktuelnom pitanju više progovori kroz autorske tekstove i na stranicama našeg časopisa.

*

» =

Filatelistički klub Osijek, obeležio je 4. maja godišnjicu smrti najvećeg sina naših naroda, Predsednika Tita, izdavanjem prigodne spomen karte sa njegovim likom. Na pošti Osijek 1, bio je toga dana u upotrebi i prigodni poštanski žig izdan u znak sećanja na velikana naše revolucije. Žig je napravljen po idejnom rešenju Ivana Šterpina akad. slikara iz

Stanko Novaković

Osijeka, a prigodna karta nosi broj 66.