Филателиста

KAKO POZNATI MARKU NEKE OD JUGOSLOVENSKIH ZEMALJA

(Odlomak iz rukopisa »Priručnik za mlade filateliste«)

Milan V. Petković

Koliko puta ste došli do neke marke bez natpisa imena države ili sa natpisom na nekom stranom jeziku, pretisnutu nekim natpisom koji vam ništa ne kazuje ili nekom nerazumljivom skraćenicom? Šta ste tada radili? U kom katalogu ste tražili objašnjenje? Da li ste ga našli?

U ovom članku, pokušaću da objasnim, kako i na koji način najlakše identifikovati marku i staviti je u album ili klaser na odgovarajuće mesto.

Što se tiče maraka jugoslovenskih zemalja, to nije ni malo lako jer sadašnji natpis na markama (Jugoslavija) datira tek od 1. aprila 1931. godine. Do tog datuma, marke su obeležavane različito (Srbija, Hrvatska, Crna Gora, Bosna, Kraljevina SHS itd).

Počnimo abecednim redom naših zemalja:

BOSNA I HERCEGOVINA — Preko ila Bosne i Hercegovine prelazili su razni nosioci pošte — dubrovački, francuski, mletački, austrijski, turski i mađarski — prenoseći poštu za svoje sunarodnike koji su živeli u Bosni i Hercegovini ili u prigraničnim mestima tih teritorija. Tokom vremena i razvitkom irgovine, kulture i potrebe za vestima iz drugih krajeva, počele su se uređivati stalne poštanske linije sa potrebnim objektima infrastrukture (zgrade, postaje. biroi za prikupljanje pošte i slično) i stalne poštanske službe, zadužene za prikupljanje, prenos i uručivanje pošte adresatima. Poštanske marke tada još nisu postojale a poštanski službenici su na pošiljke stavljali svoje znakove, parafe ili poštanske žigove. Prvi poštanski žig, upotrebljen u Bosni, bio je žig francuske pošte u Sarajevu a koristila ga je francuska poštanska stanica osnovana 1811. godine u tom gradu. Kasnije su postojale i druge pošte od kojih je najpoznatija ona koju je osnovao dubrovčanin Spiridon Rajković i koja je koristila žig sa natpisom »Saraglio« ispod koga je utiskivan datum (dan i mesec). Počev od 1845: godine, u Bosni se uvode zvanične, turske pošte koje su opet koristile svoje žigove za poništavanje pošte. Ti žigovi su bili na turskom jeziku, crni sa belim šarama (tursko pismo).

Od 1878. godine, Bosna i Hercegovina menjaju sistem pošto menjaju gospodare jer te godine austro,ugarske trupe ulaze u te krajeve kao okupatori. Posle nekog vremena, 1. jula 1879. godine, novi gospodar uvodi novinu u poštanski saobraćaj — poštansku marku. Marke nemaju natpis države već predstavljaju sliku austrijskog dvoglavog orla a oznaka vrednosti, bez oznake novčane jedinice, je utisnuta u malim ovalima na gornjim uglovima marke. Još jedan znak raspoznavanja — na markama postoji vodeni žig (vodoznak) koji se primećuje kad se marka posmatra prema svetilu i sastavljen je od reči »Brief-marken« ili »Zeitung marken«. Od 1906. godine, na markama se pojavljuje natpis »Bosnien-Herzegowina« a kasnije, sve do propasti i raspada Austro-Ugarske, natpisi »K.u.K. Militar Post« i »K.U.K. Feldpost«. Međutim, izdata je jedna serija maraka koja nema ni jedan od nabrojanih znakova i obeležja a prema detaljima na marki, teško je prepoznailjiva. Radi se o novinskim markama koje su za motiv imale lik devojke u bosanskoj narodnoj nošnji. Na markama je samo glava i vrat devojke tako da ni jedan karakterističan detalj lepe bosanske nošnje nije istaknut a na markama su samo oznake vrednosti (2, 6, 10 i 20) bez oznake novčane jedinice. Ipak, mogu se dosta lako prepoznati po uspravnom ovalu u kome je lik devojke i po dva manja ovala smeštena u donjim uglovima većeg ovala u kojima je upisana vrednost marke· Boja je plava i ultramarin za vrednost od 2, crvenojorgovanasta za vrednost od 6, ružičasta za vrednost od 10 i zelena za vrednost od 20 helera (stoti deo krune). Cela kolekcija maraka sa tog područja ima 158 maraka redovnog i prigodnog izdanja, 26 vrednosti porto maraka i jednu seriju koja nije bila puštena u promet (13 vrednosti) jer se u međuvremenu Austiro-ugarska monarhija raspala.

CRNA GORA — Prva redovna pošta na teritoriji Crne Gore bila je austrijska pošta u Baru koja je otvorena 1854. godine i radila sve do 1878. godine kada je Turska bila primorana da Bar preda Crnoj Gori. Karakteristično je za tu poštu da je od 1864. godine koristila poštanske marke, iste kao i marke u Bosni i Hercegovini (dvoglavi austrijski orao). Kasnije, sve do 1. maja 1874. godine, kada su štampane prve crnogorske marke, korišćene su redovne austro-ugarske marke i poništavane žigom sa natpisom »Antivari«. Crnogorske marke sve naipise imaju ispisane ćirilicom, sa izuzetkom prigodne marke povodom izdavanja ustava, koja, pored natpisa »Ustav« ćirilicom, ima i natpis »Constitution« na francuskom jeziku i markama crnogorske pošte u Francuskoj (za vreme Prvog svetskog rata) koje imaju preko francuskih redovnih maraka pretisak »S.P. du M. Bordeaux« {Service postal du Monićn6gro — Bordeaux) na francuskom jeziku. Najčešći natpisi na crnogorskim markama su »Pošte Cr. Gore«, »Crna Gora«, »Para«. Ukupan broj redovnih i prigodnih maraka je 133, maraka za potvrdu prijema sa latiničnom oznakom