Филателиста

филателистичке теме, очигледно је да нису ни могли, другачије него што јесу, вредновати излошнке на тему револуција, самоуправљање, изградња земље, Тито, Партија и слично. Посао су рутинсни добро обавили, држећи се утврђених стандарда, не улазећи у то да је ово национална изложба сасвим одређеног нарантера и повода и да и они сами, путем оцењивања, морају дати одређени допринос. Јер, оцене жирија треба да су путоказ и стимуланс за даљи рад на обради изложана. Оно што је већ раније често виђано на другим, међународним изложбама, добило је награду у рангу који је и тамо постигнут. Ни мање ни више. Наиме, није се имала у виду садашња, ноннретна конкуренција на овој изложби, овог коннретног профила и стога, многе одлуне жирија могу бити предмет незадовољства не само излагача. Ту се нао пример могу истаћи излошци М. Вуковића, И. Либрића, Ј. Шинковића и још ненолико излагача, ноје је свакано требало рангирати у вишем степену. По истим критеријумима, неколико носилаца златних и позлаћених медаља то не заслужују за оно што су овом приликом изложили (Р. Зоре, Ј. Ковачевић, Ј. Пешевсни и др.. Можда би мање грешана било у раду жирија да је Организациони одбор предвидео тзв. почасну нласу у коју би ушли заиста висони домети експоната, више пута високо оцењени у међународној конкуренцији, као што су излошци Д. Тубиновића, Б. Печара, В. Вујошевића, И. Јанича, Б. Новановића и можда још једног или двојице излагача. То би и члановима жирија омогућило да одреде прецизније критеријуме.

Највећи број излагача био је приморан да прави селекцију у свом излошну и да све изложи на две или највише три витрине, иако је пријавио и припремио материјал за више витрина. То је сигурно утицало и на утисан код чланова жирија, те је тако на пример, једини изложан на тему „Самоуправљање“ (Војислав Беговић), приказан у суженом обиму, понео посребрену медаљу, а свакако и по материјалу и обради заслужује више.

Слични апсурди догађали су се и у нласи литературе. Ту се чланови жирија заиста ни по ком основу не могу бранити неком својом некомпетентношћу. Међутим, свих 7 конкурената који се не разлинују само у класи међу собом, линијом незамерања, подједнако су награђени позлаћеном медаљом. Онима који се залажу да се ованве националне изложбе танмичарског нарантера чешће одржавају, неће бити од помоћи танав рад жирија, јер он демотивише, не указује на предности и пропусте и у приличној мери дезоријентише сваког, па и најиснусније! излагача.

Све то снупа међутим, уназује да је и ова изложба припремана на брзину, без разраде сваког детаља, праћена неспоразума и без жеље да се са ширим нругом учесHMHa и њиховим ентузијазмом, постигне највише.

У међувремену „почеле су грипреме за овогодишњу филателистичну излонбу у Музеју „25. мај“. Ове године она је тематска и носи назив „Тито — Партија“, јер ће бити саставни део нултурних манифестација поводом ХИ конгреса СНЈ. Пошто је раније било примедби да се у припреми филателистичних изложби у овом Музеју занемарује могућа помоћ руководстава републичких и понрајинсних филателистичних савеза, позив на сарадњу је упућен најпре њима. Да учествују у припреми ове изложбе, да обавесте своје клубове и друштва и најшири нруг излагача, да одаберу излошне и помогну у коначној поставци изложбе. Тај позив је упућен почетном новембра 1981. године и Нино није Музеју. одговорио, односно Одбору за филателистичну активност овог Музеја. Упућено је половином јануара ове године још једно писмо, на које је стигао одГовор из Савеза филателиста Србије и Савеза филателиста Војводине. На основу ових одговора није се могао организовати даљи рад. Тада је ново писмо упућено појединцима и филателистичним друштвима и клубовима широм земље и одговори и пријаве Cy почели масовно да стижу. (Ово писмо објављује се и у часопису). Сва поменута писма била су упућена и Удружењу филателистичних савеза Југославије. Одговора наравно нема, јер није било у целом протенлом периоду ни седнице УФСЈ.

__Имам сагласност Издавачног савета и Реданционог одбора да обавестим читаоце да је Хрватсни филателистични савез, незадовољан начином објављивања тенста поМирења договорепог у суду (види „Филателиста“ број 190—191), наставио са тужбом за нривично дело клевете против мене нао главног и одговорног уреднина часописа.

осле више одржаних рочишта, на којима су се нао сведоци појавили и делегати УФСЈ Из сноро свих републичних и понрајинсних филателистичних савеза, па и Јанез Лунач, председнин УФСЈ, Први општинсни суд у Београду је нао првостепени суд донео ослобађајућу пресуду. Нао што се и могло оченивати, Хрватски филателистични савез се на ту пресуду жалио. Некако у исто време, прошле јесени, Председништво и Надзорни одбор Хрватског филателистичног савеза покренули су и трећу тужбу против Мене. Наиме, након изласка часописа број 190—191, упућено је писмо уредништву часописа од стране тужилаца, нао одговор на све оно што је објављено на ту тему У том броју часописа. Издавачки савет часописа, искључиво надлежан за одлучивање 0 томе, одлучио је на својој седници почетком јуна 1981. године да се тај тенст не објављује. Првих дана августа 1981. године изашао је двоброј часописа 192—193 и

3