Филателиста
TITOV LIK NA POŠTANSKIM VREDNOSNICAMA KAKO JE OBELEŽENA 90-GODIŠNJICA ROĐENJA J. B. TITA
Petar Komadina, Zemun
U SVETU...
Pobednik u jednoj velikoj, pa odmah zatim jedan od vodećih aktera u drugoj, još većoj borbi — borbi za svetski mir, Tito je čovek koji je svojim velikim delom zadužio ne samo naše, nego i sve narode sveta. Pored mnogobrojnih priznanja tom Velikom Čoveku, svet odaje jedno od najlepših priznanja — ustupajući Njegovom liku mesto u svetskoj filateliji. Tito — građanin sveta. To je prva pomisao, koja se nameće sama od sebe, svakog čoveka koji posmatra sva ta izdanja svetske filatelije. Tito je čovek koji je stvarao istoriju a u istoriji filatelije ostaće ovekovečen kao jedna od najblistavijih ličnosti 2O-tog veka.
BRAZIL I MEKSIKO
Obeležavajući posetu Predsednika i Maršala Jugoslavije J. B. Tita, poštanske uprave ovih dvaju zemalja pustile su u promet 1963. godine, po jednu marku i koverat prvog dana sa likom dragog gosta. Brazil (sl. 1) — marku za običnu poštu, nominalne vrednosti 80 kruzeirosa i Meksiko, (sl. 2) — marku za avionsku poštu, nominalne vrednosti 2 pezosa. Kvalitet štampe ova dva izdanja je prilično slab, što naravno ne umanjuje njihov značaj. Naprotiv, popularnost ova dva izdanja među kolekcionarima u Jugoslaviji, iz dana u dan raste.
{orreios do Brasil a %3
[DGRRED AFRED.MEXI{O
Slika 1 Slika 2 Slika 3 | Slika 4 DEMOKRATSKA REPUBLIKA KOREJA
Prvo izdanje (sl. 3): tradicionalno prijateljstvo naše dve zemlje ovekovečeno je serijom od 4 marke, izdate 1977. godine. Motiv na svim markama simbolično prikazuje prijateljsku naklonost — rukovanje lidera obe zemlje. Drugo izdanje (sl. 4): boprsje Maršala Tita u krupnom planu iznad glavnog grada DR Koreje — Pjong Janga, motiv je na marci koja je puštena u promet 4.12.1980. Marka je puštena u promet u perforiranim i neperforiranim tabacima. Korišćena je koverta prvog dana, pri čemu je upotrebljen žig sa slike 5.
DEMOKRATSKA REPUBLIKA S.TOME E PRINCIPE
Izdanje od 14.11.1981. godine, ova afrička država (bivša portugalska kolonija — stekla nezavisnost 1975) posvetila je ličnosti Maršala Tita. Za jednu od maraka korišćen je poznati portret Jakca iz 1943. godine.
1