Филателиста

РЕЧ УРЕДНИКА

По други пут ове године ,„Филателиста" се појављује у истом облику и обиму, што би требало да буде нормално и не би било вредно спомена — да није поскупљења од скоро 100 за штампарске услуге! Какав ће тек следеће године бити утицај овог финансијског елементат! ~

Часописи и Данас колико-толико редовно излазе часописи ,Филателиста" билтени 1-2 пута годишње, ,„Колекционари'"' (6 пута годишње) у Србији, Билтен

СФБ" (6 пута годишње) у Војводини, ,„Филателија" (2 пута годишње), „Вјесник ХФД" (6 пута годишње) у Хрватској, ,„Филателистички зборник" (1 пута годишњет у Словенији, поред информатора и билтена у Брчком, Славонском Броду, Чаковцу итд., а посебне рубрике постоје и у београдској „Политици", „Борби", „птт веснику, сарајевском, „Ослобођењу" и многим другим листовима и то међусобно апсолутно несинхронизовано и нехомогено по садржају и по интенцијама!

Синхронизација2 Зар је немогуће у овом стабилизационом моменту договорити се и усагласити излажење часописа тако да буде на пр. крајем првог и трећег квартала ,„Филателиста", крајем другог и четвртог — „Филателија", почетком првог и трећег квартала „Билтен СФВ", У парне месеце „Вјесник ХФД", а уједно извршити и некакву по-

делу обраде, на пр. „Филателија"' — годишњи преглед жигова, „Филателиста" — годишњи преглед југословенских издања „Билтан СФВ" — прописи, упоредне цене и сл. „Вјесник ХФД" — но-

витети! Наравно да је могућа и синхронизација са филателистичким рубрикама у дневним листовима! Тиме би се побољшала општа текућа информисаност филателиста, уз смањење обима часописа — чиме би се смањили трошкови, или бар одржали на истом нивоу Уз претпоставку да се сви бви часописи користе по савезима и друштвима широм Југославије. Ваљда ово није утопијат

Морамо да констатујемо да нажалост и поштанске тарифе ст-

Нове тарифе ално расту и да су од недавно поново повећане. 1982 1983 1984 1. ХИ 1984 унутрашњи саобраћај — дописница 3.— 4.— 5.— — писмо 4.— 5.— 6.— инострани саобраћај — дописница 6,10 16,50 26— 33— писмо 8,80 23,70 38.— 48.—

То не значи само повећање трошкова за размењиваче са иностранством, односно повећање цена за стране серије, већ повлачи и ограничење набавке домаћих марака због смањења куповне моћи филателиста (на пр. серија од просечно 150.— динара, 5 х 150 = 150.динара, што није безначајно)!

Ипак, као и раније редовни састанци се одржавају уз знатан број учесника, сусрети филателиста бележе све већи број посетилаца — У хотелу „Југославија" 27. и 28. Х 1984. било је око 1200 особа! Знатан број филателиста окупља се и на сусретима у Загребу, Љубљани, Марибору, а ове године и у пули.

Поводом 40-тодишњице ослобођења Београда и 40-тодишњице Дома ЈНА у Београду, У овом дому је одржана филателистичка . изложба на тему ,„Тито—Армија"; скоро истовремено и у Дому ЈНА

у Земуну одржана је изложба поводом ослобођења Земуна. пре тога изложбе су одржане у Горњем Милановцу, Ваљеву, а врло активно друштво у Призрену приредило је неколико!

Издавачки програм за 1984 годину одвија се по плану ЗЈПТТ, односно „Јутомарке" објављеном на корицама „(Филателисте" број 200, уз допуне — „100-тодишњица пруге Београд — Ниш",

— ,80-тодишњица радиотелеграфије у Црној Гори"

— „Конференција бивших бораца",

— ,40-тодишњица ослобођења Београда"

— „Сребрна медаља на ЗОИ Сарајево",

— „Југословенске олимпијске медаље у Лос Анђелесу 1984".

Ове године нарочито је успела серија „Уметност" са репродукцијама слика француских импресиониста из збирке Народног музеја у Београду. Међутим, ту је некако „улетео" Валдмилер, који се ни временски (почетак XIX, века), ни стилски (бидермајер), не уклапа међу француске мајсторе!

Нека то буде повод да се поново вратимо на непостојећи утицај филателиста на избор пригодних издања и њихову реализацију (избор мотива, нацрт-цртеж, формат марке, зупчање, начин штампе и др... Наиме, највећи потрошачи тих марака су домаћи филателисти, а оне се планирају и издају без икаквог њиховог учешћа!