Филателиста

С тим у вези постављају се питања:

— по коме основу се мења формат марке за пригодна издања истог типа — на пр. ,„110-тодишњица Ријечке пруге" им ,,100-годишњица пруге Београд — Ниш" И зашто уопште имамо толико формата: — зашто се редовна издања израђују у два или више зупчања7т

— ефекат који се постиже различитом врстом штампе зависи и од хартије и штампарије, али зашто се марке не израђују стално на пр. код „Форума" у Новом Саду, који је дао ванредне резултатеђ Некада је и Завод за израду новчаница давао одлично израђене серије (види интересантан чланак Дејана Тубиновића, бившег руководиоца Бироа за марке, по том питању — у овом броју). Међутим, разумљиво је да филателисти не могу сувише инсистирати по овом питању, јер зависи од финансијских могућности! — избор мотива за марку је често врло проблематичан и не може се уклопити нити у неку тематику, нити одговара жељама филателиста, мада у проспекту на пример за овогодишњу серију „Музејски експонати" стоји „у оквиру дугорочног планираног дања..." Никог живог „колевке" не интересују, а руку на срце — каква је културно — едукативно — пропагандна порука ових приказат! Даљи пример лошег избора мотива: поводом 100-тодишњице Мештровића изабрана је слика „Победника" који је већ неколико пута приказан на нашим маркама; У серији „Олимпијада '84" једна од четири марке везана је за коњички спорт, иако у овој спортској грани ни у Лос Анђелесу нити на ранијим такмичењима нисмо учествовали!

— поред избора мотива на коначан ефекат (естетски, па и финансијски — потражња! утиче и графичко и колористичко решење; опет један „свеж" пример — „Југословенске медаље из Лос Анђелеса", а што се колористичког ефекта тиче, као драстично лош пример истичема серију „Знаменити људи — књижевници" из 1975. године (С. М. Љубиша, Пријатељ, Ј. Игњатовић и др.) и »ХУТ. конгрес путничких агенција" У Дубровнику из 1982. године (блиске нијансе боја)!,

— на формирање годишњег програма пригодних издања утичу различити фактори, тако да славимо 110-тодишњице, 90-тодишњице, 80-тодишњице разних догађаја; Милоје Милојевић је добио своју марку, док бар исто толико значајан Петар Коњовић — није, итд.

— максимум карте које издаје „Југомарка' често не одговарају захтевима савремене максимафилије — то су уствари „франкиране спомен карте", нешто као већ заборављене француске ТСУ-карте (Штрге софе уце — марка на илустрованој страни); у свом броју „Филателисте" се наводи текст међународног статута уз више примера — ваљда ћемо се коначно разумети!

Набачено је више пропуста којих би вероватно било знатно мање

да су консултовани филателисти.

Како то други радег Узмимо, на пример критеријуме и поступак који се користи у двема суседним државама које имају напреднију филателију односно већи број сакупљача. Нормално је да постоје разлике у односу на нас јер се ради о земљама са другатупак који се користи у двема суседним државама које има нечијим друштвено-политичким системима, али је интересантно како се ова проблематика решава.

Разрада програма италијанских пригодних издања је резултат деловања посебног савета Сопзина Nazionale per la PFilatelia), који треба да допринесе одређивању тема за одговарајуће серије и марке и у коме учествују: министар пошта, директор поштанског одељења- филателистички стручњак, генерални директор штампарије (poligrafico депо 5еафо), три представника филателистичке штампе који се мењају сваке две тодине, председник фи-

лателистичке организације филателисти експерти и представници трговине маркама х > Др

Чланови Савета разматрају · поднете предлоге, дају сопствене препоруке и после исцрпна дискусије по одлуци већине утврђује се програм који доноси Кабинет министра.

Као основа за формирање издавачког програма аустријске поште служе следећи критеријуми:

— избор одговарајућих издања, — ликовно решење (представа), — техничко-штампарска реализација, — озбиљна издавачка политика.

Избор повода за издавање марке или серије врши се на бази „Смерница за издавања пригодних марака" издатих од стране министра за саобраћај, по чему повод може бити заокругљена годишњица (25, 50, 75, 100, 125, 150 година...) заслужних Аустријанаца и значајних установа и догађаја, затим јубилеји градова, општина, као и конгреси, изложбе, јавни уређаји, спортске приредбе и сл.

Предлагач је позван да идеју, евентуално са графичким решењем, предложи ПТТ дирекцији и и Е

е даје препорука при и његово мишљење узима у обзир. Og P па

Номинала марке се обично узима као нормална номинала за писмо у унутрашњем саобраћају. Води се рачуна о годишњем износу. Питања у вези програма

Како то други раде2

Италија

Аустрија