Филателиста

Смиљана Сенић, кустос музеја ПТТ, Београд

10. година Светског поштанског савеза

Ове године навршава се 110. година од 9. октобра 1874. године када су 22 земље, међу којима и Србија (у то време међународно призната као независна држава) окупљене у Берну основале „Општи поштански савез", касније (маја 1878. године на ЏП. Конгресу СПС у Паризу) назван СВЕТСКИ ПОШТАНСКИ САВЕЗ — ЏОМОМ РОЗТАГЕ ОММУЕЕЗЕШЕ. У току одржавања |. Конгреса (од 15. септембра до 9. октобра 1874. године) приступила је и Црна Гора.

Пре оснивања овог савеза није постојала утврђена међународна тарифа, нити редован пренос поштанских пошиљака. Конгресним актима од стране влада земаља чланица постепено је изграђивана међународна поштанска кодификација којом је на најбољи начин регулисан међународни и унутрашњи поштански саобраћај, не само за кореспонденцију, него и за поштанске пакете, вредносне пошиљке, као и разне категорије новчаног промета. На основу првог члана Конвенције донете на Конгресу у Берну 1874. године све земље које су приступиле Савезу чине јединствену поштанску територију. То није само обична правна формулација, већ стварност која је све континенте света, све државе тих континената и све људе, разних боја, раса и религија ујединила на тој јединственој поштанској територији.

На ХИ, Конгресу СПС, који је одржан у Паризу од 8. маја до 5. јула 1947. године Светски поштански савез постаје једна од специјализованих институција ОУН.

Данас СПС има 167 земаља чланица, од којих је на ХТХ. Конгресу у Хамбургу било присутно 153.

Поводом одржавања XIX, Конгреса СПС, ПТТ музеј Заједнице ЈПТТ добио је позив као и ПТТ музеји остале 22 земље оснивача СПС (потписнице уговора из 1874. године) да својим изложбама обележе овој јубилеј.

ПТТ музеј Заједнице ЈПТТ је преко својих прилога дао кратак историјат развоја поште у другој половини ХТХ. века у Србији и Црној Гори, као и приказ о оснивању и делатности ПТТ музеја — једног од првих ПТТ музеја у свету и код нас.

На изложби се на паноима налазе фотографије мензулане у Брзој Паланци (прва пол, Х1ТХ. века), татар Ристе Прендића са његовим пасошима за путовање на релацији од Београда до Цариграда, татар Богдана Ђорђевића, Ичкове куће у којој је отворена прва пошта у Београду 1840. године, Јакова Јакшића (државни саветник и први управитељ свих пошта Србије), првих жигова који су били у употреби 1840, у Београду и Крагујевцу, поштанско-путничких кола — дилижанси, Младена Радојковића, као и фотографије ентеријера ПТТ музеја Заједнице ЈПТТ и поштанске марке издате поводом јубилеја СПС, ЦЕПТ и др.

После излагања у Хамбургу изложба је у октобру 1984. године на десет дана пребачена у хол поште 1 у Бео-

граду и петнаест дана у хол поште 1. у Крагујевцу; затим новембра 1984. године приказана је у Светозареву и Школском ПТТ центру у Београду.

ТАТАР РИСТА ПРЕНДИЋ, лични курир кнеза Србије (19. веку

Као личност великог поверења, пуне две деценије преносио је енглеску дипломатску пошту од Београда до Цариграда, па је за ревносно обављање службе одликован енглеском значком из реда Ордена подвезице, 1833, године, 5