Филателиста

1918—1988

и достављање новчаних принадлежности (на пр. учитељима и службеницима у Србији — преко швајцарских банака) под иначе врло окрутном _ окупацијом преБутно је допуштено, наравно, уз одговарајућу обострану цензуру.

Поред српских ратних заробљеника и велики број грађана је био интерниран по логорима у Аустрији, Чешкој и Мађарској (Азсћасћ, Вгацпаџ, Мезлдег и др:. Постоји кореспонденција из тих логора.

У бугарској окупационој зони је било другачије. Наиме, територија добијена од Централних сила за учешће у рату (источна Србија до Мораве, Косово до Копаоника и цела Македонија) директно је прикључена Бугарској, те су коришћене бугарске марке и поштанске карте уз жигове са бугаризираним именима места, ћирилицом и латиницом, француском или немачком ортографијом. Издате су и две

серије за „Ослобођење" са сликама места у Македонији, па чак и Ниша! ! !

Поште су врло брзо биле отворене: Неготин 27. Х Зајечар 8. ХТ, Књажевац 13. ХГ, Ниш 24. ХГ, Пирот 8. ХГ, Скопље 8. ХГ 1915, Приштина и Призрен 30. ХП 1915, године. .. (укупно је отворено 90 пошта).

На кореспонденцију са српским грађанима у иностранству нерадо је гледано, а дописивање са лицима на Солунском фронту није било допуштено. Међутим, становништво се служило заобилазним путевима: пошто су услови за слање и добијање вести преко аустријске зоне били блажи, карте и писма су пребацивани тамо, па су их из Београда или других места упућивали обично у Швајцарску, а одатле је неки избегли српски грађанин или Српски црвени крст достављао на Солунски фронт или у Француску.

Француска карта-целина од 10 u. послата 31. октобра 1917. године из Нице, примљена у Же2. ХТ 1917). Овални црни печат француске цензуре „Ошуег! раг Pautorite militai-

неви (жиг 22

те (305)", тј. „Отворено од војних власти", правоугаони црвени печат аустријске цензуре на швајцарској граници ,,Zensuriert (Zensurstelle) Feldkirch 141” (Цензурисано (цензурно мес-

то) Фелдкирх) и љубичасти печат окупационе

Карту шаље Петар Стојевић и каже ,.

цензуре у Србији „Хепзилег, Кгизеуас".

. Ја ћу сада полагати УП! раз. па после матуру.

Ја баш нешта не добих од јуна месеца, шта би не знам... Дал' Бугари не пустају, али ја пишем сваке недеље преко Крушевца, али одговора баш никако. . "". Карта је упућена на адресу у Женеви, па одатле у Србију, Крушевац, на адресу Грајка Рајковића,

казанџије (дед нашег познатог кошаркаша), а затим је достављена у писму(2) или је веро-

ватније пеко пренео до Лесковца.