Филателиста

1918—1988

Карте и писма са одговорима упућивани су у Швајцарску, затим на неку адресу у аустријској окупационој зони Србије, а одатле би их неко пренео у бугарски део окупиране Србије.

У окупираној Црној Гори етапне поште су отворене 11. маја 1916. године, за грађанство 25. маја, а радиле су до октобра 1918. године. Почев од 7. октобра 1918. престају са радом.

Коришћене су марке, дописнице и жигови аустроугарске војне поште. Поводом годишњице окупације издате су две марке са претиском „Моптепеото".

Заплењене марке Црне Горе нису прештампаване, мада је било предлога у том правцу. Тек после рата, 1922 године, залихе ових марака су продате.

КРФ И СОЛУНСКИ ФРОНТ

У другој половини јануара 1916. године изнурени српски војници били су пребачени на острво Крф где су после опоравка од неколико м=сеци, снабдевени новом опремом и оружјем, били упућени на тзв. Солунски фронт, Српска војска (147 хиљада. бораца — 1, Пи ПШармија) чинила је најзначајнији и најискуснији део савезничких снага које су сачињавале француска, ентлеске, грчке, италијанске и руске дивизије (до 1917. године) распореБене од Додеагача до Валоне (600 км).

Ради помоћи Румунији која је требало да ступи у рат на страни Савезника, на Солунском фронту (командант француски генерал Морис Сарај) предузета је офанзива у којој је уз тешке губитке тек реорганизоване српске војске освојен Кајмакчалан, а после тога и Битољ, 19. новембра 1916. године. После тога прешло се на рововски рат све до јесени 1918. године. После преласка српске владе на Крф почетком 1916. године успостављена је поштанска станица која

је вршила званичну поштанску службу. Негде у априлу отпочела је и преписка српских ратника и избеглица. Наиме, владала је неизве сност о судбини чланова породица које су остале у Србији, а са друге стране сродници у окупираној земљи нису знали шта је са војницима и избеглицама који су прешли мукотрпан пут кроз Албанију (том приликом изгубило је животе 220 хиљада цивила — деце, жена и мушкараца и преко 80 хиљада војних лица.). Поред тога погубљене су везе између рођака, пријатеља, познаника и земљака у војсци и цивилу, раштрканих на Крфу, Солунском фронту, у Француској, у Бизерти, у заробљеничким логорима и другде. Баци и студенти који су прешли Албанију упућивани су на Корзику и у Француску ради наставка школовања (Ница, Поатје и др.). Све то је постепено довело до доста обимне коресподенције у разним правцима: Крф — Солунски фронт; Крф (Солунски фронт) — Француска (Тунис, Италија, Швајцарска и др.); Крф (Со