Филателиста

1838 — 1988

В. Прикић, Београд

Стопедесетогодишњица Београдског универзитета

Зачетак високог школства у Србији створен је током Првог српског устанка: у Београду, ослобођеном 1506. године, на иницијативу просветитеља и „попечитеља просвешченија" Доситеја Обрадовића основана је 1808. године Велика школа са циљем да се образују млади писмени људи за потребе вожда и Попечитељства. Налазила се у згра ди данашњег Вуковог и Доситејевог музеја, а њен најславнији Бак био је Вук Караџић. Ова устаничка Велика школа, претгча дананњег универзитета, престала је са радом при пропасти устанка 1813. године.

Као година оснивања Београдског универзитета узима се година настанка Лицеја у Крагујевцу (1838) који је већ 1841 године пресељен у Београд у тзв. Конак кнегиње Љубице. Лицеј је имао задатак да образује стручни чиновнички кадар, али јг постепено прерастао у научно-образовну установу и 1861. године и формално постао Велика школа са Правним, Филозофским и Техничким факултетом.

Материјална основа за прерастање Београдског лицеја у Велику школу потиче из легата Мише Анаста сијевића (1803—1885) богатог трговца и дунавског бродара који је своју зграду подигнуту на данашњем Студентском тргу поклонио

српској држави (посвета и данас стоји: „Миша Анастасијевић своме отечеству"). До овог тзв. Капетан -Мишиног здања подигнута је касније зграда „Новог универзитета" у којој се сада налази Филозофски факултет. Преко пута, са друге стране Студентског парка са спомеником Доситеја Обрадовића, оснивача устаничке Велике школе и Јосипа Панчића, првог ректора Велике школе, изграђена је зграда Природно-математичког факултета.

ee eee e OMA M WB WM iN 6 38 De Ner

Велика школа добија назив Универзитет 1905. године. У то времзаконом је било предвиђено да се оснују још три факултета — Медицински, Пољопривредни и Богословски, али због ратова ово је реализовано тек после 1919. године. Данас је Београдски универзитет највећи југословенски универзитет и представља заједницу 24 фа култета на којима студира око 60 хиљада студената.