Филателиста

Стеван Новаковић, Ваљево

Два народна хероја из Ваљева

Жикица Јовановић — Шпанац, поводом откривања споменика у Ваљеву 15. 1Х 1986. године народном хероју Жикици Јовановићу Шпанцу филателистичко друштво је издало пригодни коверат са жигом. Жикица је рођен 1914 године у Ваљеву где је похађао гимназију из које је искључен због напред них схватања. У Београду се уписао на Филозофски факултет студирао је југословенску књижевност. Године 1937. одлази у Шпанију. Борио ce у саставу интернационалних бригада.

После повратка у земљу 1940. године наставио је своју политичку активност. У припремама за оружа ни устанак у земљи учествовао је од првог дана и формирао чету на подручју Рађевине.

На збору одржаном 7. јула 1941. године позива народ на борбу про тив окупатора. После збора сукобио се са жандармеријском патрслом и ти хици означили су почетак оружаног устанка народа Србије против окупатора.

После повлачења Врховног штаба у правцу Санџака, Жикица је остао са Ваљевским партизанским одредом на терену западне Србије. УМ јануару 1942. године формиран је Сувоборски партизански одред чији је био политички комесар. Жикица је погинуо у селу Радановцима 12. марта 1942.

За народног хероја проглашен је 6. јула 1945. године.

др Милош — Миша Пантић, Поводом откривања споменика др Миши Пантићу првоборцу Ваљев-

ског партизанског одреда 15. септембра 1986. године филателистичко друштво издало је коверат са пригодним жигом.

Миша је рођен у Ваљеву 1904. године у сиромашној породици. Рано је остао без оца.

У Ваљевској гимназији био је један од најбољих ученика. Веома плодну активност показује у кружоцима „Марксиста". Иступа са предавањима: „О слободи наставе" и долази често у сукоб са полицијом. У Београду се уписује на Медицински факултет где је веома активаз међу студентском омладином. Године 1927. изабран је за предселника студентског удружења „Побратимство", које је на универзитету постизало запажене акције. После завршетка студија одлази на специјализацију у Париз и Стразбур. По доласку из Париза, отва ра ординацију у Ваљеву. Ради у синдикалном покрету на збрињавању радничке и сиромашне деце, организујући њихово одмаралиште на Дивчибарама. Сарађује у листу „Глас Ваљева". Често је хапшен. Присуствује саветовању у Златарићу 22. јуна 1941. године; ради на стварању Ваљевског партизанског одреда. Његова помоћ лекара, искусног револуционара, неописиво популарног човека представља огроман допринос развоју и јачању партизанског покрета у овом крају. Заједно са Жикицом Јовановићем учествује на збору у Белој Цркви. Веома активно ради на јачању органа власти. Погинуо је 19. фебруара 1942. године на прелазу реке Лима у Санџаку.