Филателиста

ПОШТАНСНЕ МАРНЕ „БАРАЊА 1919"

—- поводом 70 година оснивања Југославије и издавања марака —

Барања није била држава, алина њезином подручју су биле издаване поштанске марне, са називом „Барања 1919". _ Мађарске поштанске марне, са претискном „Барања 1919" подсећају нас на временсни период, нада су јединице војсне, односно Нраљевине Србије, при крају Првог светског рата, а касније нао јединице Нраљевства Срба, Хрвата и Словенаца, нашле се у ослободилачкој мисији, на ширем подручју Барање. Бораван ових војних јединица на томе подручју, најпре у ослободилачном задатну, а насније се проширио и на мисију мира. Сврха задржавања јединица српсне војске у том нраткном раздобљу, на ширем подручју Барање, била је у тим послератним прилинама увођење мирног стања и помоћ нашим народима, које је живело у великом броју у овим нрајевима, а не онупација, кано то нени појединци и данас називају. Хтео бих да нагласим, да нисам успео доћи до податана, да је српска војска била и нада онупатор или да је била ноји териториј окупирала.

Пробојем Солунског фронта у Првом светском рату, коју седамдесету годишњицу смо недавно обелезнили и почетном велике Антантине офанзиве у јесен 1918. године, настају нови моменти у развоју ратне ситуације на свим фронтовима. Велина Аустроугарсна царевина, почиње да се распада. На рушевинама ове вишенационалне монархије, формира се ненолико нових држава. Крај рата донио је велике промене на географској нарти Европе. У снлопу тих промена настаје и Нраљевство Срба, Хрвата и Словенаца, касније Југославија.

У тим ратним данима, српсна војсна 1. новембра 1918. године ослобађа Београд, главни град Нраљевини Србије. Успеси српске војсне, доводе пометњу и неред у неприја-

8

тељске јединице, а што све условљава брзи слом Аустроугарске монархије. У Будимпешти се у то време формира Мађарско Народно Веће, а Карољијева влада проглашава Републину Мађарсну.

Српска војсна у свом ослободилачком походу, прелази Дунав и Драву и напредује на Север. Дана 13. новембра 1918. г. ослобађа цели териториј данашње југословенске Барање, а 14. новембра српске јединице већ се налазе у Печују. Тада, баш у то време Нарољијева влада, Републике Мађарске потписује у Београду тзв. „Београдску конвенцију“. Према овој конвенцији Аустроугарска војсна, мора да се повуче на линију, до изнад Печуја. Уместо поражене аустроугарске војсне, ту ће се сада налазити јединице српске војске, односно насније Нраљевства Зрба, Хрвата и Словенаца. Ове војне јединице задржат ће се у Барањи до завршетна мировне конференције, а унутар демарнационе линије, ноја је одређена од стране Антантине Балнансне војсне ноју су чиниле српске јединице, односно у чијем саставу су и биле.

Велина Народна Снупштина Војводине на свом заседању у Новом Саду 25. новембра -1918. г. доноси резолуцију, којом се Војводина, Банат, Бачна, Барања и Срем, на основу начела народног самоопредељења, одцепљује од Угарске. Пренида са њом све државно-правне везе и проглашава уједињење са Нраљевином Србијом. Барања је данас у СР Хрватсној. Дана 1. децембра 1918. г. је проглашено уједињење у Београду, Државе Словенаца, Хрвата и Срба са Нраљевином Србијом. Тим свечаним чином створено је Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца, насније Југославија. Међутим јединице српске војске, остале су и даље унутар демарна-