Филателиста
Тројни пакт – 27. март – 6. април 1941
27. септембра 1940. године потписан је Тројни пакт (углавном о војној сарадњи и координацији) између Немачке, Италије и Јапана. 28. октобра Грчка је одбила ултиматум Италије (ОХ1Т = не!), да папусти неутралност што је изазвало италијански напал из Албапије.
Тројном пакту је 28. октобра приступила Мађарска, затим Румунија а 1. марта 1941. године и Бугарска. Немачке трупе су ушле у ове земље, тако да се Југославија нашла са свих страна окружена непријатељски оријентисаним земљама и трупама (изузев Грчке).
Притисак на Југославију се вапредно појачао, те надајући се да ће се на тај начин избећи увлачење земље у ратпи сукоб, кнез Павле је донео одлуку, а влада се сложила, да и Југославија приступи Тројном пакту, наводно под врло повољним условима (немачке трупе неће улазити нити пролазити кроз Југославију и сл.). Тако су 25. марта 1941. године у дворцу Белведере у Бечу председник владе Драгиша Цветковић и министар спољHHX послова Цинцар-Марковић потписали уговор о приступању Југославије Тројном пакту.
Већ 26. марта дошло је до мањих демопстрација у Београду и још неким местима, а у ноћи између 26. и 27. марта група ваздухопловних официра под вођством генерала Боре Мирковића извршила је државни удар, похапсила владу и заузе-
ла кључне тачке у Београду. Сутра је образована нова влада под председинштвом генерала Душана Симовића, малолетни краљ Петар је проглашен за краља, а намесник кенз Павле је ухапшен и послат у Грчку Енглезима који су га иптерпирали (Кенија). Током дана народ је одушевљено прихватио одбацивање _ Тројног пакта на спонтано трганизованим демонстрацијама у Бео' раду, Крагујевцу, Чачку и другим граовима. „Боље рат
него пакт!"
Чим је у Берлин стигла вест да је Југославија одбацила Тројни пакт, Хитлер је сазвао најближе сараднике из владе и Врховне команде. Донета је одлука да се Југославија нападне, као држава разбије и њена војска уништи. То је формулисано у упутству „Потхват 27" које је потписао Хитлер. О томе је обавештена и италијанска влада. Као дан напада одређен је 6. април. -
Немачки напад на Југославију почео је нешто после поноћи, препадом на посаду Сипског капала (да би се спречило евентуално затварање Ђердапа).
Ујутру је жестоко бомбардован Београд и други градови, а немачке трупе су започеле продирање из Бугарске у правцу Скопља и Џиша, а са северозапада кроз Словенију.
DEUTSCIIES REICH
DFUTSCHES EI!
41