Филателиста
мањим графичким изменама). Описане дописнице су франкиране утиснутим вредностима од 5 до 10 пара.
У другу групу, далеко бројнију, спадају дописнице из српско-турских ратова: две „Војничке дописне карте" и две „Војно саобраћајне карте" које се разликују међу собомпо боји и облику. Затим, као најпознатије појављују се 1912 године у току балканских ратова „Војничке дописне карте" црвене боје а нешто касније и истоветне дописнице у зеленој штампи. При Врховној команди формира се 28. У! 1914 године инспекције пошта српских армија која преузима _ организацију војно-поштанске службе и издаје у Нишу „Дописну карту српских ратника" са вишебојним заставама савезничких земаља.
Овако сачињеном поделом, остаје изван званичног интересовања далеко већа и занимљивија група војно-поштанских целина, за чију регистрацију се стварају каталози специјалних издања, што ипак на веома одређен начин сниухава интерес за њих. Критеријум за одвајање по наведеним групама постоји и он је јасан а почива на присутности уштампане франкатуре чиме се дописница одређује као целина са номиналом. Ове друге дописнице, које немају уштампану франкатуру сматрају се непотпуним пошто немају одреЂену номиналну вредност због чега се по важећим дефиницијама не убрајају у целине.
Међутим, управо због приказане организације Војно-поштанске службе и на основу изнетих примера очитује се потпуна нелогичност оваквог става. Неприхватљиво је становиште да се игноришу као целине дописнице издате на основу правоваљаног прописа одговарајућег огранка државне администрације, које се затим користе у
78
редовном поштанском саобраћају, званичним поштанским путевима и носе на себи стандардна обележја у виду жигова. Чињеница да већина војних дописних карата нема уштампану франкатуру последица је управо старања да се омогући функционисање поштанске службе у условима где би било теже организовати појединачну наплату износа поштанске тарифе.
У постојећем обиљу војно-поштанских карата, више или мање познатих и описаних, појављују се и дописнице које до сада вису описане а заслужују да изађу из анонимности, од којих бих приказао две које су коришЋене у ! светском рату.
Прва је „Војничка дописна карта" беле боје на чијем аверсу поред наведеног написа у два реда, постоје и две истачкане водоравне линије целом дужином карте и један задебљана линија десно ниже а која захвата десну половину. У левом горњем углу налази се грб Краљевине Србије веома слично изведен као грбови на „Војничким дописним картама" из 1876 године с тим што се у дну грба испод укрштених топовских цеви уместо Ђулади налази уцртан добош. Графичка обрада изведена је у црној боји а дописница је на глатком полукартону, димензија 140х88 мм., послата из ћуприје 22. У 1915 године и поништена округлим поштанским жигом као и мање јасним цензурним жигом („војном контролом прегледано"). Вредно је споменути истоветну дописницу која се од претходно описане разликује у квалитету папира који је мекши, тањи и нераван.
Друга дописница која заслужује детаљнији опис је „Војничка дописна карта штампана на зеленом полукартону. На аверсу у првом реду стоји натпис