Филателиста

не границе остала је у употреби и у прелазном периоду.

У Краљевини СХС, односно Југославији, територија бивше Војне крајине нашла се углавном у оквиру Савске бановине. Године 1989 новоформираној Хрватској бановини прикључена је Приморска бановина (Далмација до Динаре и део Херцеговине), а у НДХ, поред овог, прикључена је Хрватској целокупна територија Босне и Херцеговине до Дрине. После рата СР Хрватска обухватила је отприлике раније територије Хрватске бановине уз територију Барање и територије око Илока. Треба споменути да Барања није никада била у оквиру Хрватске. Што се тиче Далмације, она је од средине ХМ века била у поседу Венеције (територија југоисточно од Велебита и јужно од Динаре), све до 1797 године, када су је постепено преузели Французи (Наполеон), затим Аустрија све до 1918 године. За време Прве Југославије Далмација је била у у оквиру Приморске бановине, односно 1989 Хрватске бановине – и то је први пут, те 1989 године, да Далмација буде у оквиру Хрватске. Међутим, Италијани су је преузели и држали до септембра 1943. године. После рата Далмација је укључена у СР Хрватску.

Први помен Срба уопште, потиче из 822 године код франачког хроничара

Ајнхарда, када се (Људевит Посавски) склонио „Србима (ада 5огађоз), за који народ кажу да заузима велики део Далмације". Историчари ове Србе лоцирају негде у Лици, вероватно у данашњем Србу.

Константин Порфирогенет (912-959) спомиње да су Срби насељени између осталог на подручју Босне, неретљанске и хумске области (до Цетине) и у области Требиња с Конављем.

Познато је да цар Душан 1883 године продаје Дубровчанима Пељешац са Стоном и неким суседним територијама, под условом „да српски поп пева у цркви" (од чега, наравно, убрзо није било ништа). Младен Ш Шубић био је ожењен сестром цара Душана, па је српски цар долазио у Скрадин да посети сестру (ХТУ век).

Срби су у северној Далмацији били аутохтони, а под притиском Турака знатан број је избегао под венецијанско окриље 1523 – 1527 (Равни котари, Косово). Неколико манастира, и велики број цркава био је подигнут: Крка, Крупа и Драговић и цркве у Голубићу (1462), Полачи (1458), Островица, Беврске, Радучићу, Мокром Пољу, Жагровићу – све пре 1587 године, а крајем ХМ! века: у Смоковићу, Косову, Бенковцу, Братишковцима. У манастиру Крки се 1615 године отвара богословија, итд, итд.

СРПСКА КРАЈИНА (1990 – 1992)

После доношења новог хрватско устава 1990 тодине, на бази његових одредби српски живаљ на територији Хрватске преведен је у националну ма-

њину.

Сећајући се усташких масакра 1941 – 1945 и пратећи злокобно кретање

новооснованих специјалних јединица хрватског МУП-а, Срби су се самоорганизовали и одупрли одузимању оружја резервном саставу дотадашње милиције. У Книну је 17. августа организован рефрендум о аутономији, а хрватски муповци су дошли у Грачац, Обровац и Бенковац ради одузимања оружја. Постепено дошло је до крвавих сукоба на територијама насељених искључиво или претежно српским живљем. Први озбиљнији сукоб одитрао се 4. априла 1991 године

на Плитвицама и тада је први пуд ЈНА интервенисала раздвајајући сукобљене стране.

сл