Филателиста

Др Петар Милошевић, археолог Музеј Срема, Сремска Митровица

ЈУБИЛЕЈ "ТЕТРАРХИЈЕ

Најзначајнији панонски град у античком периоду, „многољудна, славна мајка градова“, како је Сирмијум величао чувени историчар Старог века Амијан Марцелин, обележава 1993. године велики јубилеј: 1700 година од тренутка кад се метеорски уздигао у врх светске историје и постао парско седиште и једна од четири нове царске престонице Римске империје.

Тај догађај био је последица положаја овог грала у близини осетљиве дунавске границе, али и катастрофалног друштвено-политичког стања у Ш веку, када су узурпатори власти, војне побуне и грађански ратови запретили да сруше огромно и посустало Парство.

У 284. години на римски престо је доспео Аурелије Валерије Диоклецијан, талентован војсковођа и стратег, император који је схватио да је Царство и сувише велико да би њиме могао да влада само један човек. Зато је поделио власт са пријатељем из војске Максимијаном, давши му на управу западни део државе, док је он задржао подручје истока. Међутим, у њему је убрзо сазрела идеја да успостави владавину четири цара, тј. два августа и два млађа цезара, а ови би требало да наследе августе и после тога себи изаберу нове цезаре. Такав систем требало је да заувек спречи узурпирање царске власти и уведе један чврст и непромењив поредак, назван по грчком броју четири (тетра) – Татрархија.

Систем тетрархије добио је чврсто теолошко обележје и испољио се у традиционалном римском симболизму. Дио-

клецијан као највећи ауторитет. лобио је титулу Јовиус, што значи Јупитерски, а његов савлалар Максимијан назван је Херкулиус, Херкуловски, јер је Херкул по митологији био син Јупитера. Тиме су оба цара добила божански ореол. а држава проглашена за теократску творевину. У Медиолануму (данашњи Милано), на дан 1. марта 293. године изабрана су и два цезара, чиме је Тетрархија (Четворовлашће) _ почела — званичан живот. Максимијан је за цезара изабрао Констанција Хлора, опа Константина Великог, а Диоклецијан Галерија. За нова царска места и престонице одређени су Медиоланум, Августа Треверорум (ланашњи Триер у Немачкој), Никомедија у Малој Азији и Сирмијум у Панонији. Рим је званично егзистирао као главна престоница, али пошто тамо нису одлазили цареви почео је ла губи ранији значај.

Главни јунак прославе у нашој земљи је Сирмијум (Сремска Митровица). Систематски ископаван од 1957. године до данас, дао је велики број споменика светске вредности, између осталих и фреску са представом божанства Харпократа.: Божанство је египатског порекла и штити људску тајну. С прстом на уснама поручује: „Човече, ако знаш неку тајну, ћути!“

Као редак светски споменик, фрагментована фреска из Сирмијума нашла је своје место на поштанској марки, иначе првој коју Сирмијум и Сремска Митровица добијају.

1. марта 1993. године на пошти Сремска Митровица био је на расположењу спомен жиг. Филателисти су могли да припреме максимум карте са разгледнипама које је излала Културно-просветна заједница општине Сремска Митровица.