Филателиста

Миља Мандић, дипл. инж.

ТЕЛЕФОНСКЕ КАРТИЦЕ

Сакупљање телефонских картица, најновији и тренутно најпопуларнији вид колекционарства у свету – у СР Југославији, па и на просторима бивше Југославије, није ни приближно добио значај као у другим земљама. Разлог је не само релативно касна појава теле-картица код нас (пробна употреба 1985, редовна издања 1988) већ и прилична необавештеност.

Прве југословенске теле-картице, оне на којима је назначено име земље-издавача („Југославија“) издате су 1988. године, сходно одредбама Техничких услова за телефопске апарате са аутоматском наплатом (Службени ПТТ Весник бр. 22/86). Произвођач је била фабрика папира „Муфлон“ из Радеча, с тим што је холирање вршено у Швајцарској (Фирма Азсот Ашејса Аб). Апоенска вредност картаца у првој серији била је означена у динарима (10.000; 20.000: 40.000), а у каснијим, вредност картица означава се у импулсима (100, 200, 300, 400).

Овде се приказују теле-картице за обављање разговора преко карт-телефона у бившој Југославији – које се још увек користе у СР Југославији. Појавила се и „нова“ теле-картица од 100 импулса (новина је у технологији израде и црвеном претиску на аверсу „ТЕ5Т“), у тиражу од 50.000 комада. Трошкове производње сносила је фирма „Азсот Ашејса Аб“. Тестирање је обављено у Београду крајем 1991. и у првој половини 1992. год. Можла ће у неком од следећих бројева „Филателиста“ бити приказане и остале теле-картице бивше Југославије као и југословенске картице са словепачким прештампавањима.

Картице се каталошки сврставају по типовима и варијантама. Сваки штш картице одређен је зависно од апоенске вредности која је пазначена на предњој страни (аверсу), и на основу приказа на полеђини картице (реверса), те носи посебан каталошки број. Варијанте (или подврсте) одређују се на основу две каталошке категорије, значајпе за колекционаре теле-картица, и то:

а) Врсте сигнатуре, тј. начина па који је на картици исписано име произвођача картице, и r

6) Врсте нумерације, тј. начина писања серијских бројева на картицама.

Основне карактеристике картица – апоенске вредности и представе на реверсу виде се на илустрацијама. Подврсте картице (варијанте) означене су словима „5“ (сигнатура) и „М“ (нумерација).

СИГНАТУРЕ Сигнатура произвођача картице налази се на десној страни и то:

51 52 Сигнатура . Сигнатура „МОРГОМ КАРЕСЕ“ „гадесе рарпштиПоп“

Картице без сигнатуре означене су као „85“.

ПУМЕРАЦИЈА Диференцијација картица врши се на основу пет различитх врста пумерације, и то (види стр. 31, сасвим лево):

Картице без нумерације означене су словима „ВМ“.

Код нумерације »ГУ« постоје примерци код којих су бројеви знатно излизани па делују као да су исписани писаћом машином.