Филателиста

Војин Вишацки, Београд

ПОШТА РАТНИХ ЗАРОБЉЕНИКА И ЦЕНЗУРА (У)

Други светски рат ЈУГОСЛАВИЈА

У току повлачења немачких трупа под борбом кроз Југославију, био је заробљен

велики део балканске експедиције, а највећи број је био заробљен при капитулацији на

крајњем северозападу земље у Словенији. (10)

Од главнине која је преживела, од дана заробљавања па до званичног формирања логора, остало је према слободној процени између 250-300.000 ратних заробљеника. Међутим, прецизне податке нисам нигде успео да евидентирам.

Средином децембра 1944. год. Врховни штаб НОВЈ изричито је наредио да се са свим заробљеницима има поступати по међународном праву. (11)

После заробљавања, припадници вермахта били су распоређени по батаљонима у радним логорима, који су за ту сврху били формирани.

Логори су били у надлежности Савезног Министарства унутрашњих послова.

Заробљеници су били распоређени по радилиштима широм земље у радне чете за преваспитање. Радилишта су се налазила: у фабрикама, каменоломима, рудницима, шумама, аутопутевима, мостовима и железничким пругама и многим другим радилиштима.

Сви бивши италијански заробљеници репатрирани су 1947. године, док су логори за Немце расформирани од 25.03.1950. год., али су задржани само ратни злочинци и цивилни радници по уговору, који су остали добровољно. (12)

Према рангу, формирани су: 1. Официрски логори и

2. Војнички логори.

Према намени формирани су: 1. Збирни логори 2. Истражни

3. Радни логори