Филателиста

Др Мирко Царан, Београд

АНАЛИЗА ФАЛСИФИКАТА ДОПИСНИЦЕ „ВУК" ОД2 ДИНАРА

Редовно издање дописних карата Србије (окупација 1941-1944. год.) са ликом Вука Стефановића Караџића издато 1943. године, штампано је у књиготиску у Државној маркарници у Београду на смеђе жутом картону, вредност 1,5 динара, ћирилицом. Повишење поштанске тарифе доводи до штампања нове дописне карте августа 1944. год. офсет штампа Државне маркарнице, франкатурна вредност 2 динара, ћирилицом и латиницом. Према подацима М. Вуковића (Каталог 1975. год.) није било утврђено да ли је и евентуално када наведена дописница стављена у промет. Временом, због повећаног интереса за целине, како на нашем тако и на немачком филателистичком тржишту, почињу да се појављују наведене дописнице са ликом Вука Караџића од 2 динара, како путовале, тако и чисте. Обзиром на реткост, тржишна вредност им је у континуитетеу већа од осталих целина тога периода, што је и довело до појаве фалсификата, и то у облику и количини која до тада није била забележена на тржишту целина, код нас. Искоришћен је био погодан стицај околности: интерес и у иностранству и недостатак оригинала за квалификовано поређење, ради пуштања у промет са претиском „Демократска Федеративна Југославија“ и грбом преко лика В.С. Караџића, са дискретно промењеном бојом (жутозелена варијанта).

Поређењем расположивог материјала, може се утврдити да су дописне карте од 2 динара, без претиска, тамније зелене боје, а са претиском постоје и тамније зелене боје, али и жућкасто зеленкасте боје. Међу картама без претиска уочавају се примерци који су графички грубље изведени, а картон на коме су штампане је за дискретну нијансу тамнији. Детаљном анализом лика В.С. Караџића и целокупног цртежа под великим увећањем, уочавају се недвосмислено следеће разлике: код фалсификата је вредност „динара“ изведена крајње грубо, слова су деформисана. Слова „д' и „а“ у ћириличном тексту су скоро истоветна, а слово „р у латиничном тексту је скраћено и сужено. На цртежу лика, облик носа није изведен доследно са водоравним цртицама, а исти је случај и са цртежом ува. Даље, испод левог ревера се налази правоугаони простор за ознаку гравера С. Грујића, која код фалсификата не може да се дефинише. Такође, на стубовима који оивичавају лик, линије из којих је изведен облик стуба не могу да се распознају и преброје, док их је у оригиналу по пет

линија у сваком стубу.