Филателиста

Београду (14.9.1952. кбр 588), и као аутор ликовног нацрта и као гравер.

Потписивање аутора на маргинама марака постаје пракса. Тако М. Зламалик потписује на маргинама с леве стране, све своје марке флоре и фауне, наравно са десне стране је Курвоазје. Та пракса се повремено наставља, али без неког посебног реда и правила. Ређају се потписи, најчешће сликара, М. Милуновића, Ђ. Андрејевића – Куна, Б. Лазаревића, М. ћирића, Б. Спремо и А. Миленковића, Ђ. Горбунова, Б. Јакца и многих, многих других. Од гравера, поред Т. Крњајића, марке потписују Б. Коцмут, С: Бабић, В. Цветковић, Д. Андрић.

Иако су потписи на ранду марке већ уобичајена ствар, на маркама четвртог издања посвећеног “Заслужним људима", потписи аутора су "унутар" марке, испод рама слике на марки, лево М. Зламалика, десно Т. Крњајића (808, 809 и 813), С. Бабића (бр. 531) и В. Цветковића (810. и 812... Још једно потписивање на неуобичајеном месту се види код марака поводом прве југословенске изложбе нуклеарне енергије (23.8.1960, кбр. 300/2). Аутори су се потписивали изнад ознаке државе, “упутар" марке на светлом простору; лево аутор М. Родичи, десно гравери С. Бабић, Б. Коцмут и Т. Крњајић.

Завод за израду новчаница се такође потписује, али повремено, најчешће сам, средином ранда марке.

Крајем шездесетих година, већ се уводи “некакав ред“ у потписивању наших марака. Лево је аутор ликовног решења (гес) десно гравер (зес)“, али то није на свим маркама и у континуитету.

Иако није “потпис“ сликара, ознаку на једном делу тиража пригодног издања “Дунавска конференција“ (14.14.1979, кбр. 1697/8) можемо прихватити као његов сиглум. Наиме, Д. Лучић је на марки 1697. на звонику цркве на Калемегдану, јасно обележио “ крст“, (у левом углу, изнад средине марке), што је учињено и на делу тиража максимум карте са истом марком.

Од 1980. године, на југословенским маркама нова ознака - година издања. Први пут па марки поводом стогодишњице рођења Милтона Манакија (21.1.1980, кбр. 1699). Цифра је на средини ранда, док је потпис аутора Д. Сандића на левој страни.

Јављају се потписии нових аутора: поред Димитрија Чудова, ту су и потписи Радомира Бојанића и Марине Калезић-Крајиновић, креатора марака 53JIITT.

Нов изглед ранда марке је: лево име аутора нацрта, у средини година, десно штампар. ·

Штампањем марака почиње да се бави и новосадска штампарија Форум“, па се па маркама “Уметност - страни мајстори у југословенским музејима и галеријама“ (15.11.1984, кбр 1971/5) поред имена аутора ликовног решења Д. чудова, лево и године у средини, десно налази ознака штампара "Форум". Завод за израду новчаница почиње да користи кратицу “ЗИН“. У годинама које следе, редослед сигнирања на рандовима марака остаје непромењен.

До средине деведесетих све је мање-више устаљено. Рандови имају свој уобичајени “потпис", али је серија редовних марака “Поштански саобраћај“ доста “mapena”. Ма некима има потписа аутора и штампара, на неким нема. На некима, поред аутора ликовног решења (12) и име “В. Цветковић 52", ниако је марка штампана

офсетом (Р. Бојанић, 2.5.1987, кбр. 2113):

Први “папад" на уобичајеност, урађен је код пригодних марака поводом 150годишњице Народног музеја и 125-годишњице Народног позоришта у Београду — Tec (faccrc, lat - чинити) израдио користи се за ознаку сликара дела, марке:

3 O зес или 52 (Зе тег-пет слагати у редове) слагач, граф. радник, онај који слаже