Филателиста

Драган Деспотовић, Београд

ПОШТАНСКА МАРКА КАО ГРАФИЧКА МИНИЈАТУРА

| Као што је уметност у целини, осетљиво огледало степена развоја и цивилизацијских тековина човечанства, тако и поштанска марка својим ликовним обликовањем и укупним изгледом, представља одраз реалности која се суштински мења, јер је тесно везана за опште промене друштва у целини

На ужем плану, на пољу графичке реализације марака, на марку се не може гледати као на нешто статично и непроменљиво, јер је она, управо у додиру са динамиком окружења, уметности и културе уопште, подложна променама и мора да се креће напоредо са кретањима у окружењу, што свакако значајно утиче на естетски изглед саме марке.

У почетку, када је марка служила једино као доказ о плаћеној и наплаћеној поштарини, њен изглед се асоцијативно надовезивао на изглед новца у оптицају. Због тога се и ликовно и графичко обликовање класичних марака одликује сигурним избором мотива, а то су, најчешће, портрети владара, грбови или орнаментисане цифре које су уједно и ознака номиналне вредности марке.

Касније, када је уочено да марка постаје и носилац разноврсних идеја и попрука, постепено се све слободније прилази ликовно-графичком обликовању са знатно проширеним избором мотива - ловор, бакља, фауна и флора (најпре као симбол, касније као теме). Тако се марка изложила опасности да изгуби оне атрибуте који је чине графичком минијатуром подложном одређеним графичким, али и оптичким законитостима, те да се претвори у масовни индустријски производ обичних сличица налепница

Међутим, када је реч о поштанској марки, мора се имати на уму да је она производ примењене уметности "5ш вепем5", синтеза ликовних, архитектонских, колористичких и графичких елемената на малом простору "гумираног папира". На површини од само неколико квадратних центиметара, марка мора да садржи и прикаже све задате елементе, чврсто постављене, недвосмислено садржајне симболе, а истовремено да постави уравнотежену, хармоничну поделу простора између мотива и његове графичке презентације која, ипак, мора да представља нераздвојну целину са основним елементима марке. Овакво третирање поштанске марке сукобљава се са опште раширеним мишљењем да се марка може посматрати и третирати и као

умањени изданак неке слике, једноставно, гао графичка транспозиција успеле

фотографије.

Све то, узрокује сталне сукобе између могућих оцена ликовно-естетских квалитета поштанске марке, што у суштини и није лоше, јер се само тако тако могу балансирати и диференцирати речени квалитети марке, што опет, посредно, доприноси култиватизацији и оцењивача и посматрача-корисника.

Ако еволуција уметничког обликовања и стварања, па и саме марке у целини, иде упоредо са тежњом да се она модернизује, усклађено са важећим постулатима ликовног изражавања, онда се лако наслућује њена особеност, која је и сврстава у још суптилнију категорију примењене уметности. Међутим, уколико се графичком обликовању марке приђе са становишта упрошћеног индустријског дизајна, у виду

мање или више успелих сличица-налепница, онда је неспорна последица производ који