Филателиста

штампаним сликама). Крајем 1994. године овај пар је продат у Цириху (швајцарска) за 75000 немачких марака. Ове марке су се некад налазиле у чувеној Фараријевој збирци.

Кнежевина Србија је проглашена за краљевину 22. фебруара 1882. године. У времену од 1. маја 1868. године до 22. фебруара, дакле за 16 година, марке Кнежевине Србије имале су 5 различитих цртежа; први са грбом Кнежевине, други носи лик кнеза Михаила, а остала три кнеза, доцније краља Милана Обреновића.

Прво редовно издање са ликом новог малолетног краља Александра пуштено је у оптицај 3. маја 1890. године, док је последње из 1903. пуштено у оптицај са претиском државног грба преко главе краља, који је у међувремену убијен. Из каснијег периода, 1914. година, марка са ликом краља Петра 1 каталошки број 146, са номиналом од 3 динара, вреди као поништена (са печатом односно жигом) око 5000 динара и за њу је неопходан атест. Из овог издања ретка је и марка под каталошким бројем 140а од 15 пара са грешком у боји чија је цена љубитељска.

У Београду је 1. децембра 1918. године проглашено уједињење Срба, Хрвата и Словенаца у Краљевство, касније у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, а 3. октобра 1929. године проглашена је Краљевина Југославија. Све ове промене одразиле су се и на поштанским маркама. Једна од најскупљих серија из тог периода је редовно издање под каталошким бројем 56/67 на којима је у црној боји прештампан доплатни вишак. Ову серију филателисти називају "иксерицама" јер је претисак у облику латиничног слова "икс". Цена је око 1400 динара.

Међу специјалитетима између два рата ево неколико најскупљих: марка број 118 од 75 пара из серије издате поводом одржавања међународног конгреса "РЕМ" клуба у Дубровнику, на којој је грешка "РЕ!" уместо "РЕМ" вреди око 1000 динара. У серији за ваздушну пошту број 146 - 150, на марки од 10 динара налази се грешка, коју филателисти зову "горући авион" због разливене наранџасте боје, тако да се има утисак као да је авион у пламену. Цена ове марке је око 2000 динара. Такође постоји типична грешка на марки број 165, од три динара, на којој у натпису уместо Југославија пише Југослазија. Вредност овакве марке са грешком је такође око 2000 динара. У свим овим случајевима атест је неопходан.

У времену после другог светског рата издат је у Југославији велики број поштанских марака, као и блокова. Марка под каталошким бројем 604, која је издата 31. јуна 1953. године поводом одржавања тридесет осмог Међународног конгреса есперантиста, са номиналом од 300 динара и тиражом од 20000 примерака је највреднија наша марка из новијег периода. Њена каталошка вредност је 450 динара, а толико вреди и на тржишту. Поводом стогодишњице железнице 1949. године издата су два блока (зупчан и незупчан) у тиражу од 27000 пари и са номиналом од 10 ондашњих динара. Овај пар блокова има данас каталошку вредност 600 динара.

Посебну пажњу треба обратити на многобројне специјалитете послератне Југославије, од којих издвајамо два: Незупчани блок "устав" -а из 1945. са ценом од око 2000 динар и специјалитет у зупчању (такозвано чешљасто зупчање 121/2) поводом прославе 40-годишњице Октобарске револуције, који је до сада познат само као поништен са тржишном вредношћу од око 500 динара. |

ПОСЕТИТЕ Ш ВАНРЕДНИ СУСРЕТ ФИЛАТЕЛИСТА И ДРУГИХ КОЛЕКЦИОНАРА 2 -3. СЕТЕМБАР 1995. У БЕОГРАДУ ХОТЕЛ "ЈУГОСЛАВИЈА" ОД 9.00 ДО 16.00 ЧАСОВА

кл