Филателиста

Др Мирко Царан, Београд

ВОЈНО-ПОШТАНСКЕ ДОПИСНЕ КАРТЕ == КНЕЖЕВИНЕ И КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ

Српска држава у ХТХ и ХХ веку, у периоду развоја односно настанка у савременом, модерном облику организовања, према моделу фупкционисања осталих европских држава тога времена, имала је ту специфичност да је била изложена ратним искушењима у којима је решавала питања свога опстанка.

Организација војне силе српске државе у тим условима била је тегобна, пре свега због недостатка материјалних средстава и кадрова, због чега су, разумљиво, трпели одређени видови војне оргапизације, па је између осталих тиме била погођена и војна поштанска служба.

Упркос оваквом стању, не може се рећи да није било иницијативе и очигледних покушаја за стварање чвршће саме војно-поштанске службе, о чему постоје материјалпи докази у виду сачуваних војно-поштанских дописпих карата штампаних за употребу у току српско-турских ратова 1876-1878. Занимљив је податак да су те прве дописнице за војну пошту штампане у више варијанти, то јест четири различита облика, који се међусобно разликују по типу, тексту и боји. До сада су познате две тзв. просте дописне карте (једподелне) са написом "Војпичка дописпа карта" жућкасте и прљаво-роза боје, и две дводелне са написом "Војпо саобраћајпа карта", такође у жућкастој и прљаво-роза боји. Иако је постојао овако релативпо велик орој формулара војних дописних карата, познат је веома мали број исправио попиштепих војним или цивилним поштанским жиговима тог периода.

Претходнице ових паменски штампаних војпих дописница су први провизоријуми војпих дописних карата, који су формирани од постојећих првих дописпих карата Кпежевипе Србије тако што су "Саобраћајпе карте" (тадашњи пазив за дописпу карту) спабдевене претиском у виду водоравног ручног жига "Војепа пошта".

Следеће војпе дописне карте појављују се у употреби почетком балканских ратова 1912. годипе и то у три осповна облика: две црвене и једна зелепа. Међусобпо се разликују по изгледу и величини уштампапог грба у левом горњем углу, а више варијетета ствара присуство односио педостатак тачке иза напомепе у дну карте, као и различите врсте хартије односно картона које се употребљавапе за штампање.

Нешто каспије у промету су војничке дописпе Карте, непознатог порекла, са паписом и амблемом у црној боји, штампапе па картопу и мекшем папиру. Амблем је комбинован у цртежу од државног грба који је уоквиреп оружјем и заставама, Нађени примерци оваквих карата су из 1915. године.

Такође, 1915. године, Инспекција пошта српских армија у Нишу издаје "Дописну карту српских ратника" богато вишебојпо илустровапу. Задње издање војних дописпих карата штампапо је па Крфу 1916. године, према осповпом изгледу такође задње дописне карте Краљевине Србије, пригодног издања из 1915. године поводом годишљице Колубарске битке.

Поред овде описаних војпих дописпих карата, постоји више десетипа других, у виду најразличитијих провизорних издања, углавном пепозпатог порекла, са текстом у папису пајчешће "Војпичка карта", а палазе се и Карте илустровапе различитим амблемима војпог карактера. Известап број дописних карата штампан је са једноставним

9