Филателиста

Александар М. Крстић

УВОЂЕЊЕ ПОШТАНСКОГ САОБРАЋАЈА У СРБИЈИ И ПРВОГ СРПСКОГ ПОШТАНСКОГ ЖИГА ПОЗНАТОГ ПОД ИМЕНОМ "УОКВИРЕНИ БЕОГРАД"

Први покушаји организованог преноса поштанских пошиљки у Србији датирају из времена владавине Милоша Обреновића, када су по српским градовима организоване станице за одмор курира (татара) и промену коња и кочија. Такве станице су назване мензулане. Биле су под турском контролом, али под администрацијом цивилне управе кнеза Милоша. Преко мензулана су преношене поштанске пошиљке и документа званичних српских институција и важних јавних личности. Пренос поште приватним лицима није био допуштен. Од 1821. до 1834. године формирана је тридесетједна мензуларна станица, да би неке биле до 1837. године напуштене, па их је укупно остало двадесетдве и то: Београд, Крагујевац, Ужице, Чачак, Ваљево, Шабац, Лозница, Зворник, Карановац, Соко, Пожаревац, Смедерево, Јагодина, Ћуприја, Алексинац, Бања, Гургусовац, Зајечар, Неготин, Фетислам, Милановац и Крушевац. Аустрија је затражила од кнеза Милоша 1834. да се неке од мензулана користе и за одмор аустријских татара на путу преноса поште преко Србије за Цариград, што је Кнез и дозволио.

Енглеска је 1837. године, ширећи свој утицај на Балкану и користећи Србију да би ограничила утицај Турске, отворила свој конзулат у Београду. У договору са Србијом први конзул пуковник Хоџис организује курирску пошту Енглеске, користећи српске мензулане за пренос поште до Земуна, који је припадао Аустрији. Одређен је српски командир татар Прендић да енглеску пошту преноси директно до Алексинца, на турској граници, где је други енглески курир преузимао и преносио даље према Азији и Енглеским колонијама. Писма из овог периода, већина само са рукописним ознакама, преношена кроз или преко Србије претстављају светске филателистичке реткости. Сачувана су у веома малом броју и постижу астропомске цене на међународним аукцијама.

Аустрија је 1836. године, у сагласности са турском управом, чији је утицај у Србији све више слабио, отворила Генерални конзулат у Београду у оквиру кога је функционисала конзуларна аустријска пошта, као прва права организована поштанска, јединица на територији Србије. Овај конзулат је од 1. јуна 1850. године, користис аустријске редовне марке и прописане поштанске тарифе, које су важиле у целој Аустрији. Аустрија је отворила широм света више оваквих конзулата, али само су у Србији коришћене редовне аустријске марке и то од првог дана њихове употребе Турска је имала организовану своју пошту, у оквиру Србије, користећи и своје поштанске жигове у Лесковцу и Нишу, који су тек под Краљем Миланом припал! Србији.

Српска власт, са Кнезом на челу, видећи развој поште у и преко Србије, коју с! организовали Турска и Аустрија за пренос приватних поштапских пошиљки, притоћ користећи српске мепзулане, одлучује да уведе властити поштански саобраћај и 3 приватна лица (са наплатом таксе), саобраћај који ће у смислу модернизовањ; поштанског сервиса у свету, бити доступан свима.

Први јавни поштански саобраћај је уведен између Београда и Крагујевца и то 6 маја 1840. године. У то време, иако највећи, Београд није био главпи град, већ је т'