Филателиста

Војин Вишацки, Београд

ВОЈНЕ ЦЕНЗУРЕ 1876. - 1945. (наставак из претходног броја)

Пошто су савезничке снаге септембра 1918. године прешле у офанзиву на Солунском фронту и Београд коначно ослободиле !. новембра 1918. године. били су створени сви услови да се оствари сан свих наших народа о уједињењу у једну државу.

Народно веће Словенаца, Хрвата и Срба прогласило је у Хрватском сабору 19.10.1918. године стварање нове државе, па је објавило уједињење са Краљевином Србијом и Црном Гором. Сличне одлуке донете су и у Новом Саду за Војводипу. и Подгорици за Црну Гору. У Београду, !. децембра 1918. године, проглашено је стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Коначне границе утврђене су у Сен Жермену, Рапалу и Риму, са Италијом, у Сен Жермену са Аустријом, са Мађарском у Тријанону, са Бугарском у Нејиу, а са Турском у Севру у периоду од 1919 - 1924. године.

ВОЈНЕ ОПЕРАЦИЈЕ ДО ПОТПИСИВАЊА УГОВОРА О МИРУ

По избијању српских армија на границу према Румупији, Мађарској, Аустрији и Италији престала су непријатељства и почели преговори о примирју. До потписивања мировпих уговора трајаће "ратно стање". Стога су савезници третирали државу СХС. односно тај простор као непријатељску територију која подлеже одредбама уговора о примирју с Аусто-Угарском. Једино је била призната српска војска, а у међупародпој комуникацији обраћало се Краљевини Србији. (1)

До краја октобра 1918. године, српска војска и француске трупе у завршпим операцијама су избиле на Дрину, Саву и Дунав (2). Јадранске трупе су, преко Црне Горе, крепуле ка Јадрану, а 30. октобра 1918. године, српској војсци је било наређено да пређе па територију Аустро-Угарске. (3)

Уз своје обавезе па југоистоку, савезпичке војске су биле дужне да заузму стратегијске реопе у БиХ и северпо од Саве и Дупава. (4)

Потлисивањем примирја била је одређепа демаркациопа линија. која је ушла у акт о примирју (3. 11.) између простора остављеног Аустрији и Угарској и простора који ће запосести победничке војске Аптанте. (5)

Демаркациона линија пред Источпом армијом протезала се од реке Марош (у Румунији) према западу: Суботица - Баја - Печуј и Барча па Драви. (6)

За владе Аптапте, простор испред и иза демаркациопе липије био је Аустро-Угарска територија без обзира па повопастало стање пакоп преврата 29. 10. 1918. године и проглашења дрзаве СХС. (7)

Преласком преко Дупава, настављајући даље операције, ослобођена је

Војводина. Јединице су паставиле даље кретање све до копачног поседања демар-

кациопе липије па северу, коју је предвидела потписапа копвенција од 13. 11. 1918. године. (8)