Филателиста

У савезничким круговима, 27. 3. 1919. године, планирана је војна интервенција да би се Мађарска присилила на прихватање ултиматума. Француске трупе су већ заузеле Арад и Сегедин. (9)

До сукоба је дошло са Румунима око територије Баната, који је обећан Румунима тајним Букурештанским уговором 1916. године. Дошло је до покрета румунских трупа, крајем лета 1919. године, према демаркационој линији коју су држале југословенске снаге. Почетком марта 1919. године, у Банату је формирана команда Банатских трупа, која се налазила у Темишвару. (10)

Југословенске снаге су се повукле на нову линију 28. 7. 1919. године, остављајући Темишвар и сву "румунску зону" Баната. (1)

Почетком марта 1919. године демаркациона линија према Италији је ишла од Ријеке до Триглава (12), а у Далмацији од тромеђе "Босна, Хрватска и Далмација“ до ушћа реке Неретве. (13)

На Корушком фронту, где је Дравска дивизијска област била у формирању,

палазиле су се словеначке и старе српске јединице. Целовец (Клагенфурт) је напуштен 31. 7. 1919. године.

ОРГАНИЗАЦИЈА ВОЈНЕ ЦЕНЗУРЕ

Повлачењем пепријатеља па север, преко Саве и Дунава. ослобођена је територија Јужне Србије ( данас Македонија ) и остале територије на север до Београда. У периоду од проглашења Краљевине СХС на овим територијама отваране су поштапско-телеграфске станице и успостављене војне цензуре, које су у овим местима функционисале до повлачења војске крајем 1915. годипе. Тако су нам позната пека места која су успела да успоставе војну цензуру: Прилеп 19.9.1918. (14), Скопље 10.10.1918. са четири цензора (15), Свилајнац 13.11.1918. (16), Велес 24.11.1918. (17). Београд 26.11.1918. (18)

Опште одредос

У уредби о војној цензури за време рата од 29.4.1915. године. унете су неке допупе:

1. У седишту владе Главна војна цензура.

2. У изузетним приликама, парочито за време дугих примирја, мипистар војске и морнарице може укинути цензуру по унутрашњем саобраћају, делимичпо или потпуно. (19)

Услед педовољног броја особља. шеф Главне војне цензуре за војишни део затражио је 9.1.1919. године да се па рад у Главну београдску војишну пошту упути минимум 12 лица са стручпом спремом, пошто се из Главне поште Врховне команде не могу упутити више од два цензора, јер су остали цензори разрешени и упућени у своју редовну пошту. (20)

Цеизори из састава Главне поште Врховне команде, који су били привремено упућени па рад у Главну београдску поштанску станицу опозвани су 14.2.1919. године па их је требало одредити за рад у Главној пошти Врховне команде. Међутим, цензори из Главне београдске поште још се нису вратили, те цензурисање поштанских