Филателиста

Војин Вишацки, Београд

КАПИТУЛАЦИЈА ЈУГОСЛАВИЈЕ

(наставак из прошлог броја)

Подела територије

После потписивања безусловне капитулације 17. априла 1941. тодине територија Југославије је подељена између Немачке, Италије, Мађарске, Бугарске и Албаније -

Према основним смерницама од 12. априла 1941. године требало је извршити поделу територије Југославије између Немачке и њених савезника. а сво остало регулисало би се касније. Међутим, већих територијалних промена касније није било.

Према изнетом плану, Немачка и Италија као силс које су имале највећег удела у комадању Југославије, њену су територију поделили демаркационом линијом на два дела, на немачко и италијанско интересно подручје, са тиме што су извесне територије дали Бугарској и Мађарској .

Са становишта војне цензуре територија је подељена на следећи начин:

Немачка је анектирала северне делове Словеније: Горењску, доњу Штајарску. словеначку Корушку и ужи појас на десној обали Саве низводно од Литије. На ужем подручју Србије, у Банату - који је неко време имао посебан статус - у источном Срему и североисточном делу Косова била је уведена војна окупациона управа. са тиме што статус појединих делова те територије није био једнак .

Мађарска је окупирала: Бачку, Барању, Међумурје и Прекомурје. да бп ове области анектирала одлуком Мађарске скупштине 16. децембра 1941. године. Тако је било до 18. марта 1944. године када је немачка окупирала Мађарску, укључујући и анектиране п окупиране југословенске земље .

Бугарска је анектирала Македонију до линије Тетово-Гостивар-Струга, југоисточни део Србије (врањски и пиротски округ), територије североисточно ол

Зајечара, између Тимока и државне границе и лео Косова (делови Урошевачког li Гњиланског среза).

Италија је анектирала јужни део Словеније (Нотрањску п Долењску с Љубљаном) и тако прогласила Љубљанску покрајну, затим Сушак са залеђем (сушачки, каставски и чабарски срез и део делничког среза) са свим острвима Хрватског приморја (Крк, Раб и други) сем Пага, припојивши ово подручје Ријечкој провинцији, као и Далмацију од Сплита до Новиградског мора, са залеђем до Зрмање пи готово сва далматинска острва дубровачког приморја. а и подручје Боке Которске. Од ових крајсва су образоване три провинције: Задарска, Сплитска и Бококоторска, а улазиле су у састав гувернатората, чије је седиште било у Задру.

У корист италијанске Велике Албаније ансктирано је неколико места п општина југоисточног дела Црне Горе дуж југословенско-албанске границе (Улцињ, Владимир, Тузи, Плав и Гусиње) готово цела Метохија п Косово (623 рудника Трепче, звечанског, лабског, вучитрнског и дела урошевачког пи гњиланског среза који је припао Србији) и крајни западни део Македоније (тетовски, гостиварски,