Филателиста

Трећи корак: разврставање марака

Са пинцетом у руци можемо да почнемо разврставање марака. Разврставање се обично врши по земљама, а у случају веће количине марака, по континентима или по некој другој географској одредници. Овде већ може да се наслути богатство које нуди филателија, јер почетник може да изабере неколико земаља које ће посебно одвајати, а све остале марке да ставља на једну гомилу. Избор земаља је ствар личне природе као на пример познавање историје, језика или дужи боравак у некој земљи. У нашем случају марке Југославије треба посебно издвајати, јер поруку коју мотив на марци носи најлакше се разуме. 5

Разврставање марака не мора да се врши само по географској подели, тим пре јер већ споменути пакетићи могу да садрже само марке истог мотива или "филателистичке теме", као на пример цвеће, животиње, репродукције уметничких слика и слично. Уколико овакве марке преовлађују њих треба одвајати на посебну томилу без обзира из које су земље. Овде се почетник сусреће са тематском филателијом (скраћено тематиком), која је веома омиљена и међу искуснијим филателистима. Бавити се таматском филателијом значи сакупљати марке са одређеним мотивом (темом), па се разликују марке са мотивом фолоре, фауне, уметности, архиктетуре, спорта, железнице, космоса, знаменитих људи и слично. За разлику од тематичара постоје и генерални сакупљачи који сакупљају марке једне или више земаља без обзира на мотиве који се јављају.

Четврти корак: одлепљивање марака са писама

Приликом разврставања марака може се десити да су неке марке залепљене за папирну подлогу или, као што је у првом делу описано, да смо сами исекли нске марке са писама. Пошто овакве марке потичу са писама, коверата или сличних поштанских пошиљки са којих су маказама исечене, оне се у филателији називају марке на исечку или једноставно исечак. Уколико оваквих исечака има више, пре разврставања марака могу се они одвојити на посебну гомилу.

Марке на исечцима треба одлепити од папира и то тако да на полеђини марке не остану никакви трагови папира са којих су скинуте или гуме (лепљива супстанца која се танко наноси на марку ради лакшег лепљења на писмо). Ово одлепљивање врши се у неколико фаза.

Прво треба спремити посуду са водом. Вода треба да буде млака мада искуснији филателисти користе и хладну воду. Марку са исечком треба скроз потопити у воду (наравно, пожељно је при овоме користити пинцету) и оставити док се сама марка не одлепи од папира. У почетку не треба претеривати са количином марака која се ставља у посуду, десетак је сасвим довољно. Боље је да посуда буде плића, а њена површина већа, јер тако се може боље видети да ли је марка одвојена. Цео овај процес није тако безазлен, као што може изгледати у први мах, јер поједине марке, у зависности од врсте штампе, могу у води да испусте боју и самим тим да учине марку безвредном.

Уколико је неколико марака залепљено једна преко друге исти процес се може користити за њихово одвајање. Искуснији филателиста, да би гуму на полеђини марке сачувао, користи пару за одлепљивање слепљених марака. Међутим и при оваквом процесу долази до мањег или већег оштећења гуме.