Филателиста

2

Александар М. Крстић, Београд

УВОЂЕЊЕ СРПСКОГ ВОЈНОГ ПОШТАНСКОГ САОБРАЋАЈА

Претече српске војне поште на територији Босне у првом српско-турском рату 1876. године

Прилике у Босни и Херцеговини 1875-76. г. пред српско-турски рат

У Херцеговини је устанак против отоманске власти почео у пролеће и постепено се пренео у Босну током лета 1875. године. У источној Босни устанак је већ пред зиму 1875. разбијен (Босанска Рача) и тај део Босне био је релативно миран до почетка рата са Србијом 1876. године. Процењена јачина устаника је била око 10.000 људи искључиво домаћих, углавном Срба, са врло слабим наоружањем углавном прокријумчареним из Славоније. У току ратних операција јуни-октобар 1876. ни један историчар не спомиње контакт српске војске са домаћим устаницима. У току зиме 1875-76. значајан број не-турског становништва (углавном мушкараца) прелази српску границу и касније се прикључује српској војсци као добровољци.

Ситуација на Дрини уочи рата

На западним границама Србије до јуна 1876. године био је следећи распоред војних снага:

1. Од Зворника ка ушћу Дрине распоређено је 15-20.000 српских војника: Од Зворника до Вишеграда није било концетрације трупа; Северно од Лима дуж Дрине до Кушића распоређено је 2.000 војника; Северно од Санџака према Ибру 6.000 војника. ·

= о о

Турске снаге су биле распоређене у следећем односу:

Од Зворника ка ушћу Дрине око 25.000 војника;

Није било концетрације трупа од Зворника до Вишеграда; 15.000 војника северно од Лима дуж Дрине до Кушића;

пе ЕУ ИЕН

18.000 војника северно од Санзака према Ибру.

Око Дрине је, дакле, био укупан однос снага: српска војска мање од 28.000 људи, а турска око 58.000. Карактеристично је да је у сектору 1,равничарски део око Дрине, била највећа концетрација војске, док је сектор 2, углавном планински, био практично небрањен. Граница према Дрини је од лета 1875. била са српске стране потпуно затворена.